Мало породично предузеће: По дугме у Петроварадин

По речима власника предузећа Ђорђа Радонића, идеја о производњи конфекцијске и дугмади за пресвлачење и окова за намештај настала је давно.

– Моји родитељи су покренули посао 1985. године – казао је Ђорђе. – То време се могло назвати „златним добом” за кројаче и продавце позамантерије јер су многи шили себи одећу и покривало се велико тржиште. Нажалост, средином деведесетих година прошлог века производња је стала. Када сам одрастао и упознао се с послом, и пошто смо успели да сачувамо алате и машине, одлучио сам да поново покренем производњу дугмади.

Ђорђе се определио да дугмад за пресвлачење производи на велико за произвођаче намештаја. Међутим, како је казао, у последње време његови купци су и произвођачи уникатног накита, који дугмад користе за израду минђуша, огрлица или наруквица.

– Свако дугме за пресвлачење се састоји од доњег дела, на којем је кукица, и горњег дела – појаснио је Ђорђе, додајући да се тако „глат” достављају тапетарима, који их потом пресвлаче жељеним материјалом. – Производимо 12 величина дугмади, разних облика, с додатком ивица или украса, а највише се продаје величина од 20 милиметара. Осим тога, произвођачи намештаја код нас могу набавити и окове, машине за пресвлачење дугмади, као и пратећи програм за тапетаре.

Ђорђе Радонић производи и конфекцијску дугмад за постељину. Реч је стандардној, провидној дугмади, с две или четири рупе. Такође, и даље поседује алате за дугмад која се накада производила. Међутим, како је рекао, таква производња је застарела јер сада постоје дигитализоване машине из којих дугмад „само испада”. Због тога је уложио много труда да његов производ буде квалитетан и поуздан да би га велике компаније препознале на тржишту. Неки од његових купаца су „Симпо” из Врања, „Атлас” из Ужица, „Далас” из Тутина и „Техировић” из Новог Пазара.

Ипак, Ђорђе дели муке с другим домаћим произвођачима, а то је „борба” с увозом велике количине готових производа из Турске.

– Многе фирме у Србији се баве продајом репроматеријала из увоза, па домаћи произвођачи остану „празних руку” – искрен је био Ђорђе. – Осим тога, тапетари воле да купе сав материјал и прибор на једном месту јер ће платити само једну испоруку, а ја тренутно не могу да покријем њихову потражњу.

Једини у Новом Саду плисирају материјал

Није случајно што многим Новосађанима име тог предузећа звучи познато. Продавницу позамантерије „Дугме” у Змај Јовиној улици већ годинама води мајка Ђорђа Радонића.

– У нашој продавница нудимо више од 2.000 врста дугмади, разне конце, нараменице, апликације, ланце, игле, траке, чипке, ресе, дрикере, нитне, ринглице, рајсфершлусе... – набројао је Ђорђе. – Такође, услужно пресвлачимо дугмад, а колико сам упознат, осим нас, још само једна радња у Србији плисира материјал, односно прави фалте.

Да не би дошао у ситуацију да мора да затвори предузеће, Ђорђе се постарао да искористи све погодности које Град, Покрајина или држава нуде. Аплицирао је код Развојне агенцији Србије за субвенционисање производње, што му је и одобрено. Ускоро ће се „поновити” и с алатом помоћу којег ће унапредити производњу, а планира и да запосли прве раднике

С. Ковач

Фото: Ф. Бакић