Maла Новосађанка на великом језичком такмичењу
Да је „човек толико вреднији колико језика говори” потврдила је и наша дванаестогодишња суграђанка Леа Ајзенбергер која се пласирала у финале међународног такмичења из енглеског језика „HIPPO Цомпетитион”.
Њен успех потврђује и чињеница да је та ученица шестог разреда ОШ „Светозар Марковић Тоза” једно од само троје деце из Србије која ће путовати на то финале 13. маја у Италији, а једина из Новог Сада.
– Све је то нагло и необично за мене па не знам ни како да се осећам – искрена је Леа. – Једино је питање колико се директно, а колико индиректно припремам за такмичење. Читам енглеску литературу и свакодневно покушавам да што више размишљам на том језику, што је веома битно. Јер, ко зна да размишља на страном језику, зна и да се изражава на њему.
Иако скромна у својим очекивањима, наша млада суграђанка нада се позитивном резултату. Како каже, иде без икаквих оптерећења, а и сам пласман у финале, признаје, представља успех. До свега тога Леа је дошла тако што је са седам година сасвим сама почела да учи тај језик, уз помоћ интернета и књига.
Данас она говори и словачки, а тренутно сама учи немачки, којем је толико посвећена да га слуша и када ради кућне послове. У вртићу је, каже, учила и француски, па се, након паузе од неколико година, поново прихватила и тог језика. О свему томе пак говори прилично једноставно и без велике хвале.
– Иде ми добро јер могу паралелно да учим језике, а да ми се ти путеви уопште не заплету – објашњава Леа, која једног дана жели да постане астрофизичар.
Предности НТЦ-овог система учења
За све који желе да крену у учење страног језика, Леа предлаже да најпре одреде да ли ће се више окренути вокабулару или граматици. То је, каже, индивидуално, а што се учења било чега тиче, наша саговорница предлаже креативност.
– Учествовала сам у радионицама НТЦ-овог система учења, где се сличицама представља градиво које се учи. На тај начин ствара се асоцијација на одређен појам и олакшава учење и памћење – објашњава Леа Ајзенбергер.
По речима Леине наставнице енглеског језика, која прати њен пут кроз такмичење, Снежане Бајат, познавање енглеског је данас постало неизоставно, а све чешће се дешава да се чак и људи пред пензијом обраћају за помоћ да би савладали тај језик.
– А шта онда рећи о Леиној генерацији! – каже Снежана Бајат. – Они су осуђени на енглески језик и рачунаре, а једно без другог не може. Сада се енглески већ мора знати, а Леа је већ достигла завидан ниво знања.
Реченице су јој концизне, граматички исправне и смислене, а у писању нема граматичких или било каквих других грешака. На такмичењу у Италији финалисти ће бити испитивани из све четири језичке вештине – писања, читања, говора и слушања. Не желимо да Леа иде тамо с неким оптерећењем, али мислим да ће то, пре свега, бити дивно искуство за њу. Ипак, надамо се најбољем јер је реч о изузетној ученици, какву не срећемо баш сваке године.
Д. Ристић