Једва сам се опростила од свог „топлог” кревета, прекривеног са три ћебета, у чврстој нади да ћу се загрејати попут фуруне, али ми, јел’те, по ко зна који пут није успело. Тако, залеђена као коцкица леда, напуштам свој стан и улазим аутобус број осам. Попут немог посматрача, стојим и гледам ситуацију каквој, заправо, нисам дуго присуствовала.