Кроз самоодбрану до самопоуздања
Да је нежнији пол све чешћа мета напада на улици, у градском превозу, парковима или локалима, није ништа ново. Готово да нема особе која није доживела насиље или претњу, односно чула сличну причу од блиске особе.
Савете како реаговати у таквим околностима свакако је добро послушати, али све док нешто такво не искусимо, не знамо како ћемо реаговати. Удружење грађана „Хорнет Цомбат”, у којем оперативни тренери Милан Дамјанић, Мирко Блажан и Никола Алфиревић на тромесечним курсевима самоодбране припремају полазнице да се брзо снађу у типичним ситуацијама агресије, једно је од решења.
„Девојке и жене долазе из два разлога, или су биле нападнуте, или страхују да ће бити, па желе да се припреме“, каже Милан Дамјанић.
Борилачке вештине које данас постоје, како кажу, заснивају се на суровој снази и стриктним правилима која важе само на такмичењима, а потребне су године да би се изучиле. Нажалост, од њих је мала корист на улици уколико неко заправо није спреман да их примени у реалности, посебно ако је противник супериорнији. Зато су развијање психичке свести, разбијање баријера, правилно реаговање у стресним ситуацијама и незанемаривање индикатора који нас упозоравају од пресудног значаја и њима се поклања посебна пажња на њиховим тренинзима.
„Најгора ствар је паралисати се у ризичној ситуацији. На овим обукама трудимо се управо да полазнице оснажимо. Постоје разни трикови да се онеспособи неко ко је јачи од вас. Међутим, многе жене се снебивају да огребу или пљуну нападача. Тај секунд док он обрише очи и исправи се даје вам простора да задате ударац, мада је најбоље избећи конфликт“, објашњава Дамјанић.“Проблем је с девојкама које дођу потпуно „стегнуте”. Некада смо и мало грубљи да бисмо у таквим особама пробудили урођену борбеност.“
Савршена психичка припрема не постоји, али је од велике помоћи кад особа може да учествује у симулацији догађаја, каже наш саговорник, и додаје да се и њему након 13 година искуства деси да устукне.
Најстарија полазница у шестој деценији
Удружење грађана „Хорнет Цомбат” је део Савеза система блиске борбе, а представнике има и у Зрењанину, Сомбору, Крагујевцу. Инструктори се, како сазнајемо, редовно усвршавају на радионицама које држе гости из Француске, Финске, Израела...
"Када је 2009. године основано, Удружење је имало смо једну мушко-женску групу. Због односа снага, девојке нису могле да издрже темпо па смо одлучили да их одвојимо и да вежбе посебно прилагодимо њиховим потребама. Најмлађа од досадашњих полазница има 16 година, а најстарија 56. Први ниво је намењен свима, чак и онима с мањим здравственим проблемима, као што су старе повреде, док су наредни по интензитету и сложености све захтевнији."
„Наш приступ заснива се на тзв. ситуационим тренинзима, где полазнице пролазе полигоне који дочаравају реалне животне ситуације. Прошли курс се завршио тако што смо све девојке извели испред атомског склоништа у којем одржавамо тренинге, погасили светла, пустили гласну музику, упалили стробоскопе и направили разне препреке, док смо се нас тројица инструктора и још толико наших колега опремили кацигама, рукавицама и фантомкама. Само пролажење кроз најекстремније сценарије доказује им да се могу одбранити. Трудимо се да на сваки месец, после одређеног сегмента, направимо дрил, а завршна вежба обухвата све научено“, објашњава он.
Једна од полазница поверила нам је да је пре два месеца имала лоше искуство.
„Док сам се враћала сама из изласка, у време пред свитање, кад се улична расвета гаси, на пет минута од моје зграде напала ме је непозната особа“, рекла је К. Т.“Био је то покушај силовања, али се, сва срећа, све завршило добро по мене јер сам почела да вриштим, у нади да ће ме чути станари околних зграда чији су прозори били отворени, будући да је било лето. Изненадило ме је што нико од њих није реаговао, али се зато нападач уплашио и побегао. То ме је подстакло да нешто урадим у вези са својом заштитом.“
Тај догађај подстакао је и њене две другарице, с којима је те вечери изашла, али се стицајем околности нису заједно вратиле кући, да крену на обуку из самоодбране. У истој групи, која броји двадесетак жена, нашла се и девојка која није успела да избегне „удварање” непознатог момка у ноћном клубу.
Како тврде из „Хорнет Цомбата”, нападнуте особе не дођу одмах, него када се утисци слегну. То показује да жене, када су у акутној фази насиља, траже најпре психолошку помоћ, а тек касније се окрену изградњи самопоуздања савладавањем вештина самоодбране.
С. Милачић