(ФОТО) ПОГЛЕДАЈТЕ НОВО НАСЕЉЕ ИЗ АВИОНА 1987. ГОДИНЕ Генерални урбанистички план све средио пре шест деценија, сведоци кажу: "Ту је било воде са много пуноглаваца"

Данас је, пак, званични назив овог дела града Бистрица (по старом српском селу из 16. и 17. века које се налазило на подручју Новог Сада), тачније од 1992. године, мада, руку на срце, вероватно га нико тако ни не зове... Чак вас ни градски аутобуси неће одвести на Бистрицу, већ на Ново насеље, да се не лажемо.

„Баш те године (1987) сам добио десетобрзинац, а садашњи Булевар војводе Степе је тада био празан и звали смо га ‘правац’. Ту смо долазили да се тркамо без саобраћаја. Преко пута су биле баре пуне пуноглаваца, а мало даље војни полигон. (...) Старачки дом који се овде види ми је тада био крај света”, један је од коментара испод ове фотографије објављене на Фејсбук групи „Старе фотографије Новог Сада”. 

А неки су појаснили да су поменуте баре служиле клинцима да пецају рибе, премда су се кући враћали само с „упецаним” жабама и белоушкама... Још један од упечатљивих коментара је и онај који каже да су тада „деца одрастала дружећи се по цео дан напољу, између зграда, слободно, без икакве опасности од саобраћаја, а исто тако и од насилника”.

На приложеној слици се виде претече данашњих булевара, па се тако Булевар војводе Степе звао Булевар радничке самоуправе, Булевар кнеза Милоша је био Булевар братства и јединства, а Булевар Јована Дучића беше Пут бачкопаланачког одреда.

На приложеној слици се виде претече данашњих булевара: Булевар војводе Степе звао се Булевар радничке самоуправе,  Булевар кнеза Милоша је био  Булевар братства и јединства, а Булевар Јована Дучића беше Пут бачкопаланачког одреда

Него, да се вратимо у још даљу историју, када ни ових зграда није било, а на чијем месту су владале – шуме. Наиме, у средњем веку су на том простору, кажу онлајн извори, биле две шуме храстова, брестова и топола: Горња (према Сајлову) и Доња (на јужном делу данашњег Насеља). У 18. веку Новосађани су од Доње, а по узору на Бечлије, направили излетиште, са уређеним алејама и просторима за игру и забаву и стога га назвали Пратер, да би неколико деценија касније дрво сечено и шума је постепено све више нестајала и претварана у обрадиво земљиште. Слична судбина задесила је и Горњу шуму.

Према првом Генералном урбанистичком плану из 1950. године, Град за овај простор није имао никакав план, па се тек ревизијом ГУП-а из 1963. успоставља концепт Новог насеља, премда су на подручју Сателита (који припада Насељу) већ постојале призмене стамбене куће. Такозвана прва фаза изградње Новог насеља почиње у другој половини седамдесетих, а први постављени темељи били су за две осмоспратнице са по четири улаза (у врху фотографије), тврди један од пратилаца странице „Старе фотографије Новог Сада”. 

За свега неколико година, масовном градњом зграда (које је углавном пројектовао архитекта Благоје Реба, који је у нашем граду пројектовао и зграду СУП-а, Робну кућу „Леснина”, Народну банку Војводине) направљено је више од 4.000 станова, као и потпуна комунална инфраструктура (путеви, водовод, топловод, канализација, струја, телефон). Основна школа „Прва војвођанска бригада” почела је да се зида 1. фебруара 1979, а завршена је септембра наредне године. Према доступним подацима, до лета 1994. године изграђено је још скоро 9.000 станова. Овај део града био је познат и по бројним фабрикама и предузећима.

Данас је Ново насеље (пардон, Бистрица) симбол уређеног насеља, са много зеленила и простора за децу; има Дом здравља, Геронтолошки центар, три школе (од којих је једна за основно и средње образовање деце и младих са сметњама у развоју), одељак градске библиотеке, пијацу, супермаркете, бројне радње и пословне центре, седиште ЈГСП „Нови Сад”, цркву, спортски центар, фудбалски стадион ФК „Младост”, тениске терене и друго.