КРАТКА ШЕТЊА НОВИМ САДОМ: Свако живи како се договори или снађе
НОВИ САД: Сложићемо се да време протеклих дана није најидеалније за смуцање по нашем граду, али ко воли да се дружи са Новим Садом – увек нађе начин како да то најбезбедније и најбезболније изведе.
Тако вас и водимо у ову нашу својеврну шетњицу Српском Атином, са којом вас упознајемо с детаљима који многима нису примамљиви за око.
Кренућемо најпре Улицом Ива Андрића где вас, на одскора направљеном тротоару, близу раскрснице са Улицом Хероја Пинкија, чека необична мачећа стража! Премда неки суграђани мисле да је пропусница неопходна, и то у виду хране и воде за ову бројну посаду, покрај ове екипе (некад и „кроз њу“) можете несметано проћи. Ипак, постоји једно правило – не дирајте их и неће вас дирати; што највише важи за оне који туда пролазе са својим псима, будући да је на десетак метара одатле, ни мање ни више, него управо керећи парк.
Кад „преживите“ ту џаду, скрените лево, у поменуту Улицу Хероја Пинкија, па потом на другој раскрсници десно – у Улицу Јернеја Копитара. Иако се чини да тај шор све више личи на једно велико градилиште с ког непрестано ничу нове вишеспратнице, још увек има оних који живе у кућама, па чак и гајећи – киви! Недавно смо писали о смоквама на Булевару цара Лазара, а ето, сад имамо прилику да се уверимо да дашак Медитерана кружи целим градом; таман да буде лакше онима који лето проводе само у Новом Саду...
Неколико квартова даље, у Футошкој улици, у делу у ком су нанизане виле разноразних непознатих „имућника“ данашњице, налази се један плац с капијом на којој је постављен знак „Објекат је под видео-надзором“. Како и са приложене фотографије може да се закључи, објекта нигде нема (а верујте нам да нема ни камера), али зато постоји мочвара, формирана у темељу који ко зна колико већ чека обрисе обећаног објекта. Додуше, то што нема зидова и крова, не значи да нема и живота (и то без кирије, пореза и дажбина) на поседу који се налази на поприлично престижној локацији...
Шетњу приводимо крају хуманом страном суживота у нашем граду – на Лиману 4, где су се станари једне зграде у Балзаковој улици ујединили и изградили за своје комшије (а једног дана и за себе, ко зна) лифт за особе са инвалидитетом. Истина, Нови Сад није место без баријера за оне који се крећу уз помоћ колица, белог штапа и слично, али има светле примере који увек могу да подстакну на размишљање о пођеднакој приступачности свих становника наше војвођанске престонице!
Текст и фото: Л. Радловачки
