KRATKA ŠETNJA NOVIM SADOM: Svako živi kako se dogovori ili snađe
NOVI SAD: Složićemo se da vreme proteklih dana nije najidealnije za smucanje po našem gradu, ali ko voli da se druži sa Novim Sadom – uvek nađe način kako da to najbezbednije i najbezbolnije izvede.
Tako vas i vodimo u ovu našu svojevrnu šetnjicu Srpskom Atinom, sa kojom vas upoznajemo s detaljima koji mnogima nisu primamljivi za oko.
Krenućemo najpre Ulicom Iva Andrića gde vas, na odskora napravljenom trotoaru, blizu raskrsnice sa Ulicom Heroja Pinkija, čeka neobična mačeća straža! Premda neki sugrađani misle da je propusnica neophodna, i to u vidu hrane i vode za ovu brojnu posadu, pokraj ove ekipe (nekad i „kroz nju“) možete nesmetano proći. Ipak, postoji jedno pravilo – ne dirajte ih i neće vas dirati; što najviše važi za one koji tuda prolaze sa svojim psima, budući da je na desetak metara odatle, ni manje ni više, nego upravo kereći park.
Kad „preživite“ tu džadu, skrenite levo, u pomenutu Ulicu Heroja Pinkija, pa potom na drugoj raskrsnici desno – u Ulicu Jerneja Kopitara. Iako se čini da taj šor sve više liči na jedno veliko gradilište s kog neprestano niču nove višespratnice, još uvek ima onih koji žive u kućama, pa čak i gajeći – kivi! Nedavno smo pisali o smokvama na Bulevaru cara Lazara, a eto, sad imamo priliku da se uverimo da dašak Mediterana kruži celim gradom; taman da bude lakše onima koji leto provode samo u Novom Sadu...
Nekoliko kvartova dalje, u Futoškoj ulici, u delu u kom su nanizane vile raznoraznih nepoznatih „imućnika“ današnjice, nalazi se jedan plac s kapijom na kojoj je postavljen znak „Objekat je pod video-nadzorom“. Kako i sa priložene fotografije može da se zaključi, objekta nigde nema (a verujte nam da nema ni kamera), ali zato postoji močvara, formirana u temelju koji ko zna koliko već čeka obrise obećanog objekta. Doduše, to što nema zidova i krova, ne znači da nema i života (i to bez kirije, poreza i dažbina) na posedu koji se nalazi na poprilično prestižnoj lokaciji...
Šetnju privodimo kraju humanom stranom suživota u našem gradu – na Limanu 4, gde su se stanari jedne zgrade u Balzakovoj ulici ujedinili i izgradili za svoje komšije (a jednog dana i za sebe, ko zna) lift za osobe sa invaliditetom. Istina, Novi Sad nije mesto bez barijera za one koji se kreću uz pomoć kolica, belog štapa i slično, ali ima svetle primere koji uvek mogu da podstaknu na razmišljanje o pođednakoj pristupačnosti svih stanovnika naše vojvođanske prestonice!
Tekst i foto: L. Radlovački
