Комплекс Музеја и Архива Војводине - некада суд и затвор
Изградњу данашње палате Музеја Војводине, Дунавска 35–37, и зграде Архива Војводине, Жарка Васиљевића 2а, првобитно саграђене као комплекс Суда и затвора, на самом почетку обележила су неслагања војне власти због близине мостобрана и двеју касарни.
Иако је градски Магистрат земљиште за изградњу уступио 1892. године, тај спор је решен тек 3. јуна 1898. године, када је за тај подухват стигло одобрење од Његовог царског величанства.
Пре почетка изградње тог комплекса на прелазу из деветнаестог у двадесети век, уз тадашње новосадско шеталиште – Променаду, срушена је у то време веома популарна кафана „Код енглеске краљице”. Будимпештански архитекта Ђула Вагнер пројектовао је зграде суда и затвора, а извођачи радова били су Јанош Поман и Имре Кицвегер, тада позната имена новосадског градитељства.
Зграда суда додељена је Музеју Војводине током шездесетих година 20. века, а 1976. године почела је адаптација те палате за потребе музеја. У зграду тадашњег затвора уселио се Архив Војводине, који је пре тога био у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, а пре самог усељења 1988. године, зграда је доживела темељну реформу по пројекту архитекте Ђорђа Грбића, али је њен спољашњи изглед остао непромењен.
Музеј Војводине настао је 1947. године као Војвођански музеј издвајањем материјала из Музеја Матице српске. Из Војвођанског музеја издвојили су се Музеј града Новог Сада, Музеј радничког покрета и народне револуције, као и Пољоприивредни музеј у Кулпину, а касније, спајањем Војвођанског и Музеја радничкој покрета и народне револуције, 1992. године основан је Музеј Војводине.
Д. Андулајевић