КОЛЕКЦИОНАР ИЗ КАЋА РЕСТАУРИРА ЗАБОРАВЉЕНЕ ДВОТОЧКАШЕ Нови живот за 20-ак мотора које су Југословени обожавали У КИСАЧУ НАШАО БЛАГО - НИКАД ВОЖЕН АПЕНАЦ ИЗ 1987.
Колекционар томос мотора Игор Јовичић из Каћа почео је 2010. године да сакупља чувене југословенске двоточкаше сасвим случајно, када је одлучио да среди један модел који је одувек желео да има.
Након успешног комплетирања, многи пријатељи су му се јављали и нудили своје моделе, а он их је оберучке прихватао и почео да их рестаурира у слободно време.
Сада његова колекција броји више од 20 мотора, од којих је већина у потпуности сређена, док ће неки модели остати у оригиналном руху, онакви какви су и произведени. Двоточкаше је набављао широм Србије, док је поједине делове куповао и доносио чак из Словеније и Македоније.
– Провео сам много лепих дана возећи моторе у младости, а Томос је крајем осамдесетих и почетком деведесетих био највише заступљен – казао је Игор Јовичић. – Проводећи безбрижне дане, сви смо сређивали и дорађивали моторе, па сам и ја с временом постао истински заљубљеник, пратио нове моделе, куповао и продавао. Након војске почео сам да производим делове за моторе Томос, највише пак-трегере и спортске ауспухе, који су се продавали широм бивше Југославије. Колекционарство је наступило много година касније.
Најстарији модел из Игорове колекције произведен је давне 1970. године, док је најмлађи изашао из фабрике мотора у Сежани тек 20 година касније. Према речима нашег саговорника, сви двоточкаши су исправни, а они који су регистровани продефиловали су на Томосијади, манифестацији која је до сада организована два пута у Каћу. Он каже да сваки модел има неку своју причу, те да је многе довезао углавном из околних места, док је најдаљи мотицикл пореклом из Алексинца.
– Најдражи и највреднији „томос“ купио сам у Кисачу пре неколико година, када сам једва пристао да дођем да погледам један модел – рекао је каћки колекционар. – Нисам веровао да ћу икада наћи такав мотор, јер је занимљиво да га његов власник никад до сада није возио. Неки дечко је продавао апенац произведен 1987. године, који му је остао од деде, а кад сам дошао у ту кућу, мотор је био прекривен ћебетом, сав у најлону. Био сам изненађен. Како је купљен, тако је и остављен. Никад није сипано гориво у њега, нити је био регистрован, а каквог сам га тада затекао, таквог и данас чувам.
Иако истиче да стари југословенски двоточкаши нису у моди код младих, тврди да постоји много људи који и дан-данас воле да се провозају на апенцу или зољици, па је стога одлучио да покрене Томосијаду, која се одржава почетком јуна, а на којој је први пут било 67 учесника, а овог лета чак 200 заљубљеника у моторе фабрике Томос.
А. Чегар
