Књижевно мапирање Новог Сада

То и много више из обимне и разноврсне културне историје, али и садашњости Новог Сада, требало би ускоро да буде обједињено у јединственом књижевном туристичком водичу, именованом „Боок-Марк”.

Тај водич, који припрема Удружење „Неокултурна иницијатива ван оквира” (НИВО), биће реализован у виду двојезичне штампане брошуре на српском и на енглеском језику, као и у облику интерактивног веб сајта и андроид апликације.

Циљ је да се на једном месту нађе грађа која припада књижевној историји града и књижевност која настаје у садашњем тренутку и обликује Нови Сад на један нови начин. Новац за израду пројекта аутори су добили од Ерсте банке, освојивши, поред још девет пројеката из Србије, награду на конкурсту „Суперсте” за 2016. годину. Крајем септембра ове године планирана је промоција пројекта, на којој ће посетиоци имати прилику да добију примерак брошуре и да се упознају са садржином најављеног сајта.

"Идеја за пројекат „Боок-Марк” постојала је и пре него што ћемо се пријавити на „Суперсте” конкурс", објашњава једна од ауторки пројекта, Марија Торбица и додаје да су колегинице Сања, Миа и она, тада као студенткиње мастер студија компаративне књижевности, разговарале о томе на који начин би се књижевност могла представити, а да јој се уклони аура елитизма.

Ентузијастички смо основале Удружење НИВО и тада нам се прикључила графичка дизајнерка Александра, а мало касније и Душко, социолог по струци.

Ослонац за књижевно мапирање града екипа је пронашла у Стратегији културног развоја Војводине, позвали су се на резултате истраживања bazakulturе.rs, као и на позитивне коментаре великог броја културних актера. Након што су идеје ставили на папир, настала је коначна замисао о томе како ће пројекат „Боок-Марк” изгледати да би локално становништо, домаћи и страни туристи могли да се на алтернативан начин упознају с Новим Садом.

"Грађа коју изучавамо изузетно је богата, и посебно нам је драго што много учимо о граду у којем живимо и потом те информације делимо и с другим људима, који такође реагују позитивно, и то је надахњујуће. Од посебне помоћи био нам је и чувени новосадски библиотекар Данило Кабић, који нас је упутио на изузетно занимљиву и исцрпну „Енциклопедију о Новом Саду” у чак 30 томова. Прешли смо је у потпуности и проширили листу додатно, а многи суграђани су нам слали предлоге путем друштвених мрежа ", објашњава Марија Торбица.

Радећи серију интервјуа с младим књижевним ауторима из Новог Сада, на питање које се односило на евалуацију идеје пројекта „Боок-Марк” песникиња и активисткиња Јелена Анђеловска је одговорила да је потребно да се подсетимо да нисмо први и последњи на свету, и још потребније – да нису само ратови и патње оно што чини живот овог поднебља, а споменици нису једино што га обележава.

"Око нас и у нама се одвијала и одвија се континуирана историја много тога доброг, солидарност, многе никада пољуљане везе са суседним републикама, уметност…”, каже Анђеловска.

" Управо у таквом схватању историје и наслеђа налази се путоказ за наше изучавање књижевности, уметности и културе и пред нама се отвара хоризонт на којем можемо да сагледамо где смо данас у односу на Нови Сад почетком седамдесетих година 20. века, како се живело и стварало у овом граду почетком 19. века, а каква је данашња активна књижевна сцена и одакле она вуче своје корене ", закључује Марија. 

" Милош Црњански своје успомене на Нови Сад смешта у 1925. годину, када је био главни уредник листа новосадског Аеро-клуба „Наша крила”", прича Марија Торбица  и додаје да се живо сећао летова изнад Новог Сада и мајора Узелца, а игром случаја, наш познати књижевник избегао је смрт када није полетео с младим официром Шуманом, који је током тог лета доживео смртоносан пад.

„Шуман је био подигао апарат горе, над мостом према Петроварадину, исклизнуо је доле, погинуо, разуме се. Да сам био с њим, оставио бих кости овде. То је људски живот. Ја сам с Новим Садом везан као ви, овде сте рођени, који сте дошли, па живите ту стотину година. Двадесет и пет година, у Лондону, ја сам био у вези с Новим Садом”, говорио је Црњански у интервјуу Драшку Ређепу 1972. године.

Д. Ристић