Kisačka Osnovna škola „Ljudovit Štur” ima sve manje đaka

Međutim, Kisačane najviše muči činjenica da se za samo 40 godina broj učenika prepolovio – nekad je bilo više od 800 đaka, a danas ih je 367, raspoređenih u samo 20 odeljenja.

– Možda ćemo od sledeće godine moći da radimo samo u jednoj smeni – kaže direktorka Ana Vozar, koja pamti lepše školske dane i period kad je i sama bila đak. – Neko vreme, kad je bilo više dece, koristila se i stara zgrada škole u severnom delu Kisača koji se zove Tankosićevo, i tamo smo imali dve učionice i učenici su odlazili na smenu. Imali smo po tri slovačka odeljenja i jedno sprsko, mada su srpska odeljenja bila i kombinovana, a nekad su ta deca išla i u Rumenku. Od druge polovine sedamdesetih godina prošlog veka redovno postoje oba odeljenja.

Ana Vozar je direktorka već treću godinu i, kako navodi, za to vreme su s 24 odeljenja spali na 20. Međutim, i sama priznaje da je najlepše raditi u učionici u kojoj ima manje dece.

– Možda smo mi malo razmaženi i voleli bismo da radimo u manjim odeljenjima, ali jeste lakše i kvalitetnije raditi s manjim brojem dece – kaže direktorka OŠ „Ljudovit Štur”. – Fino je raditi u prigradskoj školi jer je situacija mirnija. Kolege koje rade u više škola, kad dođu kod nas, dođu da se odmore. Istina, deca su hiperaktivna, ništa im ne drži pažnju, neki se ponašaju onako kako ne bi trebalo. Jednostavnije je raditi ovde.

Današnji đaci su i manje zainteresovani za vannastavne aktivnosti jer bi radije slobodno vreme provodili uz kompjutere. Da bi im se nastavnici kroz predavanja približili, voleli bi da imaju računare u svim učionicama, ali to još uvek nije moguće.

– Dobili smo od Grada dve smart table, kao i digitalnu učionicu, koja ne funkcioniše. Poslednje dve godine se trudimo da od projekata prilagodimo učionicu za informatiku jer je to postalo obavezan prdmet u petom razredu. Protok interneta nam je slab, nekad ne možemo da pošaljemo ni mejl – kaže naša sagovornica.

Ipak, u zavisnosti od generacije, ima i đaka koji su uspešni na različitim takmičenjima, a najviše se ističu u maternjem jeziku (slovačkom i srpskom), engleskom i nemačkom, ali i na takmičenjima iz hemije i geografije.

Tekst i foto: L. Radlovački