Карловачки виногради - предео могућности

Осведочени природњак и филмски стваралац Срђан Ђурановић је најпре саградио кућу у Великом Матеју, делу Карловачких винограда, по старој технологији – од земље и сламе, а потом свакодневно са супругом почео да упија лепоте крајолика које су их опчиниле.

– Карловачке винограде сам увек доживљавао као саставни део Сремских Карловаца и због тога назива су ми заправо и дражи – каже Ђурановић. – Ниједан други део Карловаца у свом имену нема тај придев. Да је неко друго име и место у питању,  било би другачије. Да би се разумело о каквој природној оази је реч ваља напоменути да је ту станиште подунавског мрмољка, заштићене врсте водоземаца, да вам дивље животиње претрчавају пут пред ногама, јер је цео Матеј део зелене трансверзале животињског пута. Наиме, преко пута је рит и животиње су морале наћи коридор према Фрушкој гори и нашле су га преко Матеја. Предео је који пружа невероватан осећај слободе, у ком нема ограђивања међу парцелама. Код мене је он наметнуо потребу да садим виноград, па сам тако постао виноградар- аматер и обавезу да будем и радим у природи.

Од првог дана синеаста у души и велики заљубљеник у свој занат камером је бележио кадрове по околини да би се пре три године у њему родила идеја да све то преточи у филм о Карловачким виноградима. Намера му је била да уз помоћ камере предочи свима лепоте и потенцијале краја, који је удувек био познат осим по виноградарству, и воћарству, пчеларству, а сада постао атрактиван и као место за туризам. Интензиван развој индистријске зоне у приобалном делу, деловао је као шок и убрзао реализацију ове Срђанове идеје.

– Први наслов филма је био „Од Карловчаких винограда до индустријске зоне“, али су ми сугерисали, а сам сам схватио да ти то било претенциозно и онда сам одлучио да гласи: „Карловачки виногради предео могућности“ – објашњава Ђурановић. – Немам ништа против индустријских зона, али њима место није у Сремским Карловцима. Замислио сам га као дело које указује на то шта се све крије у крају. Око три године се структура филма гради и надам се с пролећа  да ћу га заокружити. Прича о проширењу  јаловишта за ископ глине дала ми је нову идеју за концепт филма.

По Срђановим речима, филм ће бити симбиоза свега што предео поседује. Кроз разговор са комшијама, односно, како воли да каже, људима са којима дели простор, времешнијим  и  млађим, старим и новим, жели да пренесе дух Карловачких винограда, нарочито да предочи гледаоцима какви су они некада били. Зато је настојао да пронађе оне који  памте друга времена. Саговорници су му 90 одсто комшије, али и научници и други стручњаци.

–Биће то презентација Сремских Карловаца и Карловачких винограда, у којима континуитет живота постоји 7.000 година, од најмлађег каменог доба, преко  винчанске цивилизације, римске, средњег века и краља Драгутина до данашњих дана – каже Ђурановић. – Покушаћу све то у филму да сажмем, и културу, историјске и етнолошке-антрополошке елементе до карактеристика данашњег доба и туризма, посебно његовог необичнијег  вида, какав се тамо развија. Дотаћи ћу се и пропасти Карловаца, али нећу то потенцирати, као што нећу потенцирати то што се сада са њима дешава. Нисам жело да филм делује као упирање прстом у некога, али 10 одсто материјала ипак ће бити упозоравајућа порука скретања са пута.

Каже да воли да прави наменске документарне филмове, који му фигуративно личе на мотику којом треба да се ради. Филм о Карловачким виноградима треба да буде презентација коју ће Карловчани моћи да препоруче странцима и да се подиче својим крајем. Није комерцијалног типа и понудиће га телевизијама да га емитују. 

– Првенствено сам љубитељ природе и покушавам кроз своје деловање и филмове да природу и њено богатство заштитим, подижем еколошку свест радећи са младом генерацијом, децом, што најбоље говори  серијал „Уприродисе“, који на РТС-у, у оквиру Школске редакције научно-образовног програма се емитује четврту годину. То је моја револуција! Научити дете како се сади парадајз је за мене исто револуција. Надам се да ће та деца бити сутра директори, управљачи националних паркова и ово стање мало побољшати. Можда сам идеалиста, али верујем у ту моју младу екипу, такозвану еколошку банду. Већ сада она расте у огромним размерама. Цела трећа сезона серијала „Уприродисе“, која до краја године треба да се емитује, снимана је баш у Карловчаким виноградима, тачније у Матеју и Фрушкој гори и бави се органским баштованством  –  каже Ђурановић, чији су филмови и серијали које је последњих десет година створио у сопственој продукцији, окренути природи и њеној заштити. 

Зорица Милосављевић