Како да Нови Сад постане зелени град?
Акценат је био и на тренутном стању по питању зеленила у граду, али и на томе какав је план озелењавања града, како променити и побољшати поједине сегменте, да бисмо сви заједно дошли до циља – што квалитетнијег живота за нас, али и за будуће генерације.
Урбанизација Новог Сада довела је до смањења зелених површина у граду, стога се кроз панел-дискусију „Нови Сад – зелени град”, одржану јуче у Културној станици „Свилара”, дискутовало на тему шта све недостаје нашем граду да би једног дана постао зелена престоница. Акценат је био и на тренутном стању по питању зеленила у граду, али и на томе какав је план озелењавања града, како променити и побољшати поједине сегменте, да бисмо сви заједно дошли до циља – што квалитетнијег живота за нас, али и за будуће генерације.
Модераторка панел-дискусије новинарка Радио Новог Сада Драгана Ратковић рекла је да „Зеленило представља можда једину спону човека и природе у урбаним срединама”, те упитала учеснике зашто је генерално зеленило важно за људе који живе у градовима.
– Осим што је добро познато да биљке ослобађају кисеоник и усвајају угљен-диоксид, у градовима имамо бетон и асфалт, површине које јаче загревају ваздух, а што има више зеленила, то је и нижа температура – рекао је директор Института за низијско шумарство и животну средину и председник Савета за озелењавање и пошумљавање града проф. др Саша Орловић. – Биљке имају велику улогу у пречишћавању ваздуха, воде и земљишта, али је битна и естетско-декоративна улога. Здраво зеленило у граду није довољно само засадити већ га треба и одржавати. Стога је неопходно дугорочно стратешко планирање, а посао Савета је да наметне питање зеленила и да му да на значају.
Зато је у плану да се настави подизање парка између Нове Детелинаре и Новог насеља. Такође ће се сад више пажње посвећивати присуству зелених површина приликом изградње стамбених или пословних објеката. У плану су вертикално и кровно озелењавање, а можда би требало да се иде и у смеру субвенција, у виду помоћи скупштинама станара да саме одржавају посађене зелене кровове. Нису све зграде намењене томе, али је новим урбанистичким планом замишљено да се проценат зеленила у граду подигне 20 одсто.
На питање како је могуће и зашто се десило да Нови Сад сада има пет одсто зеленила, а некада је имао 30, инжењерка хортикултуре Мајда Адлешић је одговорила да се Новом Саду десио страховит урбицид, урбанистичко разарање, које је за собом повукло и уништавање зеленила. По њеном мишљењу, постоји могућност да се зеленило у граду врати и обнови, али то изискује много рада и труда, како надлежних институција, тако и нас самих, као појединаца.
Пејзажна архитекткиња ЈКП „Градско зеленило” Оља Савић истакла је да решавање проблема изискује мултидисциплинарни приступ, те треба укључити све институције које учествују у креирању генерално јавних простора, а не само јавних зелених површина.
И. Бакмаз
