Kako da Novi Sad postane zeleni grad?

Urbanizacija Novog Sada dovela je do smanjenja zelenih površina u gradu, stoga se kroz panel-diskusiju „Novi Sad – zeleni grad”, održanu juče u Kulturnoj stanici „Svilara”, diskutovalo na temu šta sve nedostaje našem gradu da bi jednog dana postao zelena prestonica. Akcenat je bio i na trenutnom stanju po pitanju zelenila u gradu, ali i na tome kakav je plan ozelenjavanja grada, kako promeniti i poboljšati pojedine segmente, da bismo svi zajedno došli do cilja – što kvalitetnijeg života za nas, ali i za buduće generacije.

Moderatorka panel-diskusije novinarka Radio Novog Sada Dragana Ratković rekla je da „Zelenilo predstavlja možda jedinu sponu čoveka i prirode u urbanim sredinama”, te upitala učesnike zašto je generalno zelenilo važno za ljude koji žive u gradovima.

– Osim što je dobro poznato da biljke oslobađaju kiseonik i usvajaju ugljen-dioksid, u gradovima imamo beton i asfalt, površine koje jače zagrevaju vazduh, a što ima više zelenila, to je i niža temperatura – rekao je direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu i predsednik Saveta za ozelenjavanje i pošumljavanje grada prof. dr Saša Orlović. – Biljke imaju veliku ulogu u prečišćavanju vazduha, vode i zemljišta, ali je bitna i estetsko-dekorativna uloga. Zdravo zelenilo u gradu nije dovoljno samo zasaditi već ga treba i održavati. Stoga je neophodno dugoročno strateško planiranje, a posao Saveta je da nametne pitanje zelenila i da mu da na značaju.

Zato je u planu da se nastavi podizanje parka između Nove Detelinare i Novog naselja. Takođe će se sad više pažnje posvećivati prisustvu zelenih površina prilikom izgradnje stambenih ili poslovnih objekata. U planu su vertikalno i krovno ozelenjavanje, a možda bi trebalo da se ide i u smeru subvencija, u vidu pomoći skupštinama stanara da same održavaju posađene zelene krovove. Nisu sve zgrade namenjene tome, ali je novim urbanističkim planom zamišljeno da se procenat zelenila u gradu podigne 20 odsto.

Na pitanje kako je moguće i zašto se desilo da Novi Sad sada ima pet odsto zelenila, a nekada je imao 30, inženjerka hortikulture Majda Adlešić je odgovorila da se Novom Sadu desio strahovit urbicid, urbanističko razaranje, koje je za sobom povuklo i uništavanje zelenila. Po njenom mišljenju, postoji mogućnost da se zelenilo u gradu vrati i obnovi, ali to iziskuje mnogo rada i truda, kako nadležnih institucija, tako i nas samih, kao pojedinaca.

Pejzažna arhitektkinja JKP „Gradsko zelenilo” Olja Savić istakla je da rešavanje problema iziskuje multidisciplinarni pristup, te treba uključiti sve institucije koje učestvuju u kreiranju generalno javnih prostora, a ne samo javnih zelenih površina.        

I. Bakmaz