Када би викенд трајао бар три дана
Као посебну рутину, или боље рећи традицију, коју негујем од основне школе, издвојила бих одбројавање до викенда након петодневне радне недеље.
Верујем да нисам само ја љубитељ слободног времена и делимичног заборава на обавезе, а мислим и да бисте се сви сложили са мном да је два дана мало и да увек фали тај трећи да би одмор био потпунији.
Први дан викенда, суботу, увек сам посматрала као прелазан период између рада и нерада, или чешће као спавање до ручка уколико сам себи дала одушка у петак увече. Недељу, као дан у ком се таман навикнеш и уживаш на породичном ручку, а онда схватиш да сутра креће све из почетка, а неретко сам слушала људе око себе који скоро без изузетка говоре како им је недеља најдепресивнији дан, баш због те спознаје и да, баш као у песми, постаје проклета. Читајући новинске чланке на ову тему видела сам како се Велика Британија недавно опробала у експерименту тродневног викенда, односно скраћене радне недеље, што је донело само позитивне резултате, мање умора, а веће приходе. За пробни период код нас ћемо се вероватно морати стрпити, али уколико нас ова дивна идеја посети, биће дочекана раширених руку и најлепше угошћена код свих грађана.
Наташа Станојчић