Каћ – приградско насеље старије од Новог Сада

У време формирања до села су допирали заливи и рукавци Дунава, који су током 18. века исушени и претворени у ритове и њиве. Интересантно је да су у околини тог насеља до пре неколико векова, постојала још два села: Бикач, између Каћа и Новог Сада, и Куждин, између Каћа и Ђурђева. У састав новосадске општине као месна заједница Каћ је ушао 1. јануара 1960. године.

– Сматра се да име места потиче од келтске речи „кац”, што значи „насип” или „утврђење”, пошто Каћ, гледан с јужне стране, заиста делује као да је на насипу – појаснио је локални историчар и хроничар Владимир Цвијин Спремо. – Каћ је одувек био развијено место јер су главни правци улица, који се користе и данас, установљени су још у средњем веку, а од 1899. године туда пролази железничка пруга Нови Сад – Тител. Прва основна школа датира из 1783. године, чији је данашња ОШ „Ђура Јакшић” наследник. Када је реч о култури и образовању, мештанима је на располагању библиотека „Ђура Јакшић” с фондом од 15.000 књига, али у Каћу се читало и много раније јер је Српска читаоница основана још 1907. године.

Цвијин напомиње да су најпознатији верски објекти у Каћу Православна црква Светог оца Николаја, подигнута је 1844. године, која се налази се у центру, док је плоча на месту где се уздизала Немачка протестантска црква, која је одлуком тадашњих власти срушена 1947. године, са супротне стране улице. Крајем 2012. године Каћ је добио и женски манастир посвећен празнику Васкрсења Христовог.

Председник месне заједнице Каћ Урош Лончар појаснио је да је након изградње регионалног пута Нови Сад – Тител и магистралног пута Нови Сад – Зрењанин, Каћ мудро искористио свој нови и повољан положај на раскршћу прометних саобраћајница. Увидевши велики привредни и индустријски потенцијал, људи су се одлучили да ту оснују низ предузећа, производне хале, складишта, као и управне зграде.

– Можемо се похвалити да је седиште компаније „Enеryi нет”, која је регионални лидер у области грејања, климатизације, вентилације, инсталационе и санитарне опреме, с пословницама у 17 градова у четири државе, одлучила да седиште оснује у Каћу, што верујем да није случајност – истакао је Лончар, и додао да је, захваљујући јакој индустрији, број Каћана који немају посао изузетно низак, а осим тога око десет одсто мештана се бави пољопривредом. – Каћ је већ годинама потпуно комунално опремљен. Фекална и атмосферска канализација је у потпуности изграђена, додуше на неким местима изискује ситне поправке, а све веће саобраћајнице су асфалтиране, изузев неколико кратких улица од 50 или 100 метара. Због тога последњих година има наговештаја да ће се Индустријска зона у Каћу ширити, што може само допринети даљем развоју насеља.

Лончар је навео да је број становника Каћа у сталном порасту, те је у плану да се насеље што више уреди, да постане урбано насеље које ће ипак сачувати своју посебан шмек. Ради се на обезбеђивању простора за многа удружења, попут оног за Клуб пензионера у Улици Стефана Немање, те изградњи парка у центру, улагању у образовање, спорт и културу... Осим тога, Лончар је казао да су мештани изразили жељу да следећи корак ка модернизацији насеља буде увођење бесплатног бежичног интернета на главној улици, али и да се она „покрије” камерама да би безбедност била на још вишем нивоу.

По речима историчара и хроничара Владимира Цвијина Спрема, привредник и један од великих добротвораса Каћа Гојко Куновац неправедно је заборављен.

– Многи га убрајају међу најзаслужније Каћане, али узалуд ћете тражити његово име у Енциклопедији Новог Сада, а није се нашао ни у најновијој монографској публикацији о Каћу – искрен је био Цвијин. – Он је био оснивач и власник компанија „Бровекс” и „Унимет” које се баве машинском обрадом метала, а где се запослио велики број грађана, док је Каћу доносио велики приход.

Куновац је финансирао реконструкцију коловоза главних каћких улица (Светосавске и Краља Петра Првог) у дужини од 4.200 метара, с две саобраћајне и бициклистичке траке омеђене бетонским ивичњацима.

Како је казао председник месне заједнице Урош Лончар, Каћ је познат по Рукометном клубу „Југовић”, који је једини освајач Čеlеny купа од распада СФРЈ. Каћани могу још тренирати фудбал у истоименом клубу, који се убраја међу најстарије у Војводини, док они коју су мање спретни с лоптом на располагању имају шаховски, карате и yudo клуб.

У Каћу постоје и две спортске хале. Прву, чији је капацитет 1.000 гледалаца и коју сада користи основна школа, некада је користио РК „Југовић”, све док није прешао у нову, дворану „Храм”, у оквиру Светосавског дома.

С. Ковач

Пројекат „Приградска насеља – од оснивања до будућности” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.