Изложба дечјих радова “Живот из наше перспективе”

Аутори уметничких радова су 62 деце, која су своју љубав и креативност према уметности имала прилику да искажу на многобројним креативним радионицама, организованим у оквиру пројекта.

Осим изложбе, имали смо и пројекцију документарног филма „Урбана пустиња”, који смо почели да снимамо почетком године, каже координаторка пројекта „Теренски рад с децом која су укључена у живот и рад на улици” Ведрана Бјелајац из Екуменске хуманитарне организације.

Циљ је, како додаје, био да покажу колико су континуиран и дирекатан рад с децом продуктивни.

Уз то смо имали и низ ликовних радионица, стога смо желели да направимо изложбу радова које су стварала деца узраста од пет до 14 година. Новосадски дечји културни центар нам је домаћин јер су нам уступили простор у којем смо могли да спојимо децу и установе које деца похађају, да бисмо све заокружили и имали једну смислену причу, казала је Бјелајац.

По њеним речима, одзив деце на радионице показује колико њима значе све активности које организује Екуменска хуманитарна организација.

Коронавирус је, нажалост, ограничио број деце с којом су могли да раде, али у нека времена када нису били спутавани пандемијом, на радионице је долазило и по 50 малишана.

Можда је успех и то што увек укључимо и родитеље, тако да они увек знају где су им деца, ко са њима ради, шта ради и зашто, казала је наша саговорница.

Како је додала, пројекат је кренуо 2009. године као Свратиште за децу, а од 2015. године су преусмерили свој рад на терен, пружајући деци директну подршку на улици, док се 2016. године уводи и образовна компонента коју реализују у ОШ „Јожеф Атила”. Ове године смо успоставили сарадњу с ОШ „Вук Karayić” и ОШ „Вељко Петровић” у Бегечу. Успоставили смо сарадњу и с Удружењем полиције „Др Рудолф Арчибалд Рајс”, с којим смо реализовали два циклуса радионица спортске активности, навела је наша саговорница.

Дванаестогодишњи Бењамин Незирај, један од аутора ликовних радова, рекао је да му се много допало на радионицама јер су, осим цртања и рада, имали времена и да се друже. Иначе је ученик шестог разреда ОШ „Јожеф Атила” и каже да му се свиђа време које проводи у школи.

На радионицама смо учили да цртамо, дружили смо се, а свашта смо ново научили, казала је Зухрија Хасани, која похађа пети разред ОШ „Јожеф Атила”.

Како каже, просто је цртати, а дружење с другарима јој је баш пријало.

Мени није битно колико је дуго све то трајало, најбитније ми је било да се што више дружимо и виђамо, да бисмо могли да се међусобно упознамо и с новим пријатељима заједно радимо нове ствари. Није ми било напорно, мислим да је баш било све креативно за децу, да бисмо могли да учимо, а пре свега да се дружимо. У школи ми је добро, само ми се не свиђа што морамо да носимо маске јер гуше децу. Али је лепо на часовима и супер је осећај упознати нове наставнике, поручила је Зухрија.

По речима аутора документарног филма „Урбана пустиња” Марка Вејиновића, снимало се на три локације: у Бангладешу, Великом риту и на Адицама. У почетку је било тешко, екипа није била спремна, а највише времена су одузеле саме припреме, што је логично.

Да би ми веровали, било је неопходно да се здружим с тим људима, тако да сад имам и нека пријатељства која су изграђена током снимања филма, искрен је Вејиновић.

За њега је, како каже, то једно велико искуство.

Најзанимљивије и најсложеније је било снимати у Бангладешу јер је то једна специфична средина, која, с једне стране, буди инспирацију, док, с друге, набија неку одговорност када видите то место, поручио је Вејиновић.

Како каже, филм прати укључивање деце из маргинализованих група у друштвене активности и прича топлу и искрену причу, проткану језиком љубави и заједништва, с погледом из „њихове перспективе”.

То је само један од пројеката које реализује Екуменска хуманитарна организација.

Пројекат „Теренски рад с децом која су укључена у живот и/или рад на улици” спроводимо с донатором „Херберт Степић фондација”, каже директора Екуменске хуманитарне организације Ана Бртка Валент.

Њихова организација, додаје, постоји већ 27 година и практично се труде да кроз сваки наш пројекат помажу угроженим људима. Једна од наших циљних категорија свакако јесу деца, којој помажемо директно или индиректно, да ли је то у виду подршке у образовању, или побољшању услова становања, социјално-емоционална подршка и слично, навела је Брткс Валент.

И. Бакмаз