Izložba dečjih radova “Život iz naše perspektive”

Autori umetničkih radova su 62 dece, koja su svoju ljubav i kreativnost prema umetnosti imala priliku da iskažu na mnogobrojnim kreativnim radionicama, organizovanim u okviru projekta.

Osim izložbe, imali smo i projekciju dokumentarnog filma „Urbana pustinja”, koji smo počeli da snimamo početkom godine, kaže koordinatorka projekta „Terenski rad s decom koja su uključena u život i rad na ulici” Vedrana Bjelajac iz Ekumenske humanitarne organizacije.

Cilj je, kako dodaje, bio da pokažu koliko su kontinuiran i direkatan rad s decom produktivni.

Uz to smo imali i niz likovnih radionica, stoga smo želeli da napravimo izložbu radova koje su stvarala deca uzrasta od pet do 14 godina. Novosadski dečji kulturni centar nam je domaćin jer su nam ustupili prostor u kojem smo mogli da spojimo decu i ustanove koje deca pohađaju, da bismo sve zaokružili i imali jednu smislenu priču, kazala je Bjelajac.

Po njenim rečima, odziv dece na radionice pokazuje koliko njima znače sve aktivnosti koje organizuje Ekumenska humanitarna organizacija.

Koronavirus je, nažalost, ograničio broj dece s kojom su mogli da rade, ali u neka vremena kada nisu bili sputavani pandemijom, na radionice je dolazilo i po 50 mališana.

Možda je uspeh i to što uvek uključimo i roditelje, tako da oni uvek znaju gde su im deca, ko sa njima radi, šta radi i zašto, kazala je naša sagovornica.

Kako je dodala, projekat je krenuo 2009. godine kao Svratište za decu, a od 2015. godine su preusmerili svoj rad na teren, pružajući deci direktnu podršku na ulici, dok se 2016. godine uvodi i obrazovna komponenta koju realizuju u OŠ „Jožef Atila”. Ove godine smo uspostavili saradnju s OŠ „Vuk Karayić” i OŠ „Veljko Petrović” u Begeču. Uspostavili smo saradnju i s Udruženjem policije „Dr Rudolf Arčibald Rajs”, s kojim smo realizovali dva ciklusa radionica sportske aktivnosti, navela je naša sagovornica.

Dvanaestogodišnji Benjamin Neziraj, jedan od autora likovnih radova, rekao je da mu se mnogo dopalo na radionicama jer su, osim crtanja i rada, imali vremena i da se druže. Inače je učenik šestog razreda OŠ „Jožef Atila” i kaže da mu se sviđa vreme koje provodi u školi.

Na radionicama smo učili da crtamo, družili smo se, a svašta smo novo naučili, kazala je Zuhrija Hasani, koja pohađa peti razred OŠ „Jožef Atila”.

Kako kaže, prosto je crtati, a druženje s drugarima joj je baš prijalo.

Meni nije bitno koliko je dugo sve to trajalo, najbitnije mi je bilo da se što više družimo i viđamo, da bismo mogli da se međusobno upoznamo i s novim prijateljima zajedno radimo nove stvari. Nije mi bilo naporno, mislim da je baš bilo sve kreativno za decu, da bismo mogli da učimo, a pre svega da se družimo. U školi mi je dobro, samo mi se ne sviđa što moramo da nosimo maske jer guše decu. Ali je lepo na časovima i super je osećaj upoznati nove nastavnike, poručila je Zuhrija.

Po rečima autora dokumentarnog filma „Urbana pustinja” Marka Vejinovića, snimalo se na tri lokacije: u Bangladešu, Velikom ritu i na Adicama. U početku je bilo teško, ekipa nije bila spremna, a najviše vremena su oduzele same pripreme, što je logično.

Da bi mi verovali, bilo je neophodno da se združim s tim ljudima, tako da sad imam i neka prijateljstva koja su izgrađena tokom snimanja filma, iskren je Vejinović.

Za njega je, kako kaže, to jedno veliko iskustvo.

Najzanimljivije i najsloženije je bilo snimati u Bangladešu jer je to jedna specifična sredina, koja, s jedne strane, budi inspiraciju, dok, s druge, nabija neku odgovornost kada vidite to mesto, poručio je Vejinović.

Kako kaže, film prati uključivanje dece iz marginalizovanih grupa u društvene aktivnosti i priča toplu i iskrenu priču, protkanu jezikom ljubavi i zajedništva, s pogledom iz „njihove perspektive”.

To je samo jedan od projekata koje realizuje Ekumenska humanitarna organizacija.

Projekat „Terenski rad s decom koja su uključena u život i/ili rad na ulici” sprovodimo s donatorom „Herbert Stepić fondacija”, kaže direktora Ekumenske humanitarne organizacije Ana Brtka Valent.

Njihova organizacija, dodaje, postoji već 27 godina i praktično se trude da kroz svaki naš projekat pomažu ugroženim ljudima. Jedna od naših ciljnih kategorija svakako jesu deca, kojoj pomažemo direktno ili indirektno, da li je to u vidu podrške u obrazovanju, ili poboljšanju uslova stanovanja, socijalno-emocionalna podrška i slično, navela je Brtks Valent.

I. Bakmaz