ИЗ АРХИВА ГРАДА Како је расла новосадска индустрија
НОВИ САД: Нови Сад, у време Аустрогарске, каскао је за остатком Монархије када је реч о развоју индустрије. Тек крајем 19. века Бачка и Нови Сад доживљавају први прави индустријски успон. Падом Аустроугарске и стварањем Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, и када је Нови Сад постао центар Дунавске бановине, почео је убрзан развој индустријстрије али и урбанизације.
Према речима директора Историјског архива града Петра Ђурђева, од 1740. године Аустроугарска, желећи да се сврста у ред привредно развијених земаља, убрзала је свој привредни развитак, али пут развитка индустрије у Бачкој је релативно спор.
– Индустријско стање града није се мењало ни пред Први светски рат, а најразвијенија је била машинска грана. Упркос томе, број занатских и индусртијских предузећа је растао, па их је 1900. године било 1.484, док је 1910. године број достигао 1.657 – каже Ђурђев.
У међуратном периоду индустрија је доживела процват. Међу разлозима је и нагли раст броја становника, па су предузећа могла лако да дођу до јефтине радне снаге.
– До 1924. просперитет је био видан и фирме су се отварале. Након нове административне поделе државе, када је Нови Сад постао политички и административни центар једне од њих, Дунавске бановине, тридесетих година 20. века стекли су се услови за индустријски успон града – истиче Ђурђев, додајући да су се на списку индустријских фирми из 1939. године, који се чува у Историјском архиву града Новог Сада, а који је сачињен за потребе организовања ватрогасне бригаде, нашла 64 разна предузећа.
Списак из те године садржи поједине драгоцене податке. Забележено је да су у Новом Саду преовлађивале металска, прехрамбена и текситлна индустрија. Значајно је била заступљена производња папира, хемије и грађевинске фирме, а на списку су се налазиле по једна електрана, фабрика вештачког материјала, стакла и порцулана, као и творница леда. Број запослених по фирмама није био уједначен. Чак четири фирме нису имале ни једног запосленог, 14 их је имало мање од десет, док се у 19 случајева број запослених кретао између десет и 50 радника. Фабрика са мање од 100, а више од 50 радника има 13, док је десет оних које имају више од 100, а мање од 250 радника. Фабрика са преко 250 радника, али не више од 500 има четири, и то су уједно и највеће фабрике по бројности запослених у њима, а да се налазе на поменутом списку. У то време подизана су готово нова насеља. Један од примера је велики пројекат од државног значаја, изградња Малог Лимана, на ком су радиле бројне новосадске грађевинске фирме. Како би обезбедили повољније услове пословања, индустријалци и предузетници су оформљавали привредна удружења.
Трговачко-занатска комора настала је 1919. године, којој ће се 1926. године припојити Удружење индустријалаца, па ће бити образовано Трговачко-индустријска и занатска комора. Новосадска берза је основана 1921. године, Друштво за изложбу и сајам у Новом Саду 1930, а 1928. године и Градска штедионица.
Након Другог светског рата број фабрика и предузећа нагло је растао, а за такозвани златни период новосадске индустрије самтрају се седамдесете и осамдесете године прошлог века. У то доба, градски производни капацитети премештени су у тада нове индустријске зоне. Данас Нови Сад такође доживљава процват индустрије – у Српској Атини послују бројна предузећа, како домаћа тако и страна, а последњих година све је веће интересовње иностраних гиганата.
С. Ковач
