ИЗ АРХИВА ГРАДА: Два мандата Светозара Милетића
Међу бројним градоначелницима нашег града можда један од најпознатијих је Светозар Милетић, који је, захваљујући великој популарности међу Новосађанима, у два наврата водио Нови Сад.
Гимназију је завршио у Новом Саду, а студије у Братислави, где усваја либерална политичка схватања. У Новом Саду је био градски фискал од јула 1858. године до избора за градоначелника 1861. године. На Благовештенском сабору (сабор Срба у Аустријском царству одржан на празник Благовештење) исте године, Милетић се већ истакао као лидер једне јасно профилисане либерално-демократске странке, која је добијала све више присталица у редовима сељаштва, занатлија, трговаца, великог дела учених људи и омладине, насупрот конзервативцима. Осим тога, он се залагао за устанак балканских народа против Турске.
– У првом мандату од 1861. године, Милетићев Магистрат је затражио да се прихвате закључци Благовештенског сабора, на којем је затражена посебна аутономна област за Србе у оквиру мултинационалног Хабзбуршког царства, а први пут је уведен и српски језик као један од званичних језика и ћирилично писмо – каже директор Архива града Петар Ђурђев. – Таква политика довела га је у сукоб са званичном Будимпештом, због чега је, по налогу краљевског комесара, 28. јануара 1862. године суспендован Милетићев Магистрат, а за градског начелника постављен је Павле Мачвански. У нашој установи се чува документ на мађарском језику у којем је повереник мађарске владе Фердинанд Аст сменио Светозара Милетића с положаја градоначелника, оптуживши га за делатност против државе и устава.
Ипак, 10. маја 1867. године Милетић је по други пут изабран за градоначелника. У том мандату се залагао за то да се зграда Српског народног позоришта подигне на Главном тргу, а Градска кућа ближе српском крају, где је био Турски хан, односно на месту где је данас здање Матице српске.
– Угарска влада је након убиства кнеза Михаила у Србији, тобоже правдајући се могућом повезаношћу Милетића с атентатом, преко владиног комесара поново сменила Милетића 30. јуна 1868. године – каже Ђурђев, додајући да се и тог пута Милетићев мандат на позицији првог човека Новог Сада завршио брзо као и 1862. године.
Светозар Милетић је сахрањен у породичној гробници на Успенском гробљу. Нови Сад му се одужио подизањем импознатног споменика на Тргу слободе 1939. године, чији је аутор Иван Мештровић, који се тренутно обнавља, а његово име носе улица у центру града и једна средња школа.
С. Ковач