Из Архива града: Дом југословенске радничке класе
НОВИ САД: Објекат који се сматра за пример једног од најбољих архитектонских дела сазиданих у Новом Саду зграда је Радничке коморе, која је подигнута 1931. године на углу тадашњег Булевара краљице Марије и Улице генерала Васића (данас Булевар Михајла Пупина и Улица Соње Маринковић).
Да се ради о изузетном здању било је јасно још у оно доба будући да је пројекат те зграде, њеном творцу Драгиши Брашовану, донео прву награду у Прагу на изложби модерне архитектуре.
Како објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев, Радничка комора као институција старала се о заштити права радника и била је претеча данашње организације синдиката. Комора је основана 1922. године са основном идејом да „штити моралне и материјалне интересе радника“.
– Зграда је изграђена између 1930. и 1931. године у маниру академскоромантичарског градитељског концепта – каже Ђурђев. – Дом радничке коморе је свечано отворен 5. јула 1931. године. Троспратна угаона зграда грађена је од квалитетних материјала. Велике зидне површине обложене су фасадном опеком у доњој зони и равним малтерисањем у горњој. Два крила сусрећу се на углу, где симулирају кулу.
Архитекта Ђорђе Табаковић, градећи објекат на суседном углу, доградио је 1940. године део зграде према бочној улици.
– На стоту годишњицу рођења Светозара Марковића, једног од најистакнутијих социјалиста и политичара друге полови 19. века, а у спомен на његов револуционарни рад, чувени вајар Тома Роксандић украсио је фасаду зграде скулптуром радника, која симболише улогу и значај објекта – објашњава Ђурђев.
Интересантно је да је 1935. године забележено да зграда Радничке коморе вреди 5,5 милиона динара, има 132 просторије, библиотеку са 70.000 књига и 15 читаоница. После Другог светског рата промењен је назив у Раднички дом „Светозар Марковић“. Веће адаптације су изведене 1978. године када је измењен изглед велике сале у приземљу.
С. Ковач
