Историјски архив Новог Сада се коначно скућио

Историјском архиву града Новог Сада 1. априла, обишао је  градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, истакавши да је то најбољи објекат тог типа у овом делу Европе, с 8.000 квадратних метара корисне површине, 15 депоа и најсавременијом противпожарном заштитом. Како је нагласио, то је место од непроцењивог значаја, где ће бити чувано све оно је чинило и чини овај град, регион, округ и народе који овде живе.

– Овде ће бити похрањен наш културни, историјски и правни ДНК и заиста сам поносан на чињеницу да су Град Нови Сад, Пословни простор, и, на крају, Новосађани, као најзаслужнији због буyетског новца усмереног у градњу, омогућили да се изгради тако велелепан објекат – рекао је Вучевић. – Град Нови Сад је на тај начин омогућио чување архивске грађе за наредних 50 година под најповољнијим и најбезбеднијим условима. То представља показатељ како се Нови Сад односи према историјско-архивској грађи, свом идентитету, историји, традицији, као и према заслужним људима који су стварали овај град и борили се за њега.

Уз честитке свима који су кренули у изградњу, радили на пројекту и до краја га спровели, градоначелник је додао да грађани, без обзира на то да ли их се то директно дотиче или не, треба да буду задовољшни што Нови Сад на Подбари има архив које је требало одавно да има.

По речима директора Историјског архива града Петра Ђурђева, та установа тренутно има на чувању 7,6 километара грађе. Из зграде на Петроварадинској тврђави до сада је у нови објекат, у којем има места за нешто више од 20 километара докумената, пренето два километра.

– После деценија чекања, важно стратешко питање наше културе је решено – казао је Ђурђев. – Историјски архив града Новог Сада је основан  21. маја 1954. и свој животни пут започео као подстанар у данашњој Градској кући, у подруму, с једним запосленим, једним столом и шест позајмљених столица. Шезедетак година касније Архив  је добио најсавременију, најопремљенију зграду за чување архивске грађе у читавом региону. До пресељења, на Тврђави смо располагали с 1.138 квадратних метара простора, данас имамо 3.300 квадратних метара депоа, који су великим делом опремљени савременим системом за складиштење архивске грађе, то јест мобилним компакт-полицама, и, с друге стране, поседују изузетан систем противпожарне заштите, што ће омогућити да се та драгоцена историјска грађа, која сведочи о давно прохујалим временима и развоју Новог Сада и читаве јужне Бачке, чува сигурно.

У градском архиву је, осим новосадске грађе, похрањена и она из осам општина, почев од Бачке Паланке до Сремских Карловаца. Без обзира на то, нагласио је Ђурђев, у финансирање објекта учествовао је само Град Нови Сад.

– Тиме је Нови Сад показао да не носи тек тако ласкави епитет Српске Атине јер је овим кораком искорачио далеко напред од свих земаља у окружењу – рекао је Ђурђев. – Постојање добро организованог и ефикасног чувања архивске грађе јасно сведочи о цивилизацијском степену и узвишености одређеног града. То је још један аргумент у прилог томе да Нови Сад треба да добије статус Европске престонице културе, а мени је посебно драго што су Град и Подбара добили нови центар културе, који ће радити на корист свих грађана.

Осим депоа за смештај докумената, њихово чување и презентацију, зграда у Филипа Вишњића 2а поседује и сале за истраживаче, библиотеку, просторије за обраду грађе, конференцијску салу, те изложбено-галеријски простор од 300 квадратних метара.

З. Милосављевић