Istorijski arhiv Novog Sada se konačno skućio

Istorijskom arhivu grada Novog Sada 1. aprila, obišao je  gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, istakavši da je to najbolji objekat tog tipa u ovom delu Evrope, s 8.000 kvadratnih metara korisne površine, 15 depoa i najsavremenijom protivpožarnom zaštitom. Kako je naglasio, to je mesto od neprocenjivog značaja, gde će biti čuvano sve ono je činilo i čini ovaj grad, region, okrug i narode koji ovde žive.

– Ovde će biti pohranjen naš kulturni, istorijski i pravni DNK i zaista sam ponosan na činjenicu da su Grad Novi Sad, Poslovni prostor, i, na kraju, Novosađani, kao najzaslužniji zbog buyetskog novca usmerenog u gradnju, omogućili da se izgradi tako velelepan objekat – rekao je Vučević. – Grad Novi Sad je na taj način omogućio čuvanje arhivske građe za narednih 50 godina pod najpovoljnijim i najbezbednijim uslovima. To predstavlja pokazatelj kako se Novi Sad odnosi prema istorijsko-arhivskoj građi, svom identitetu, istoriji, tradiciji, kao i prema zaslužnim ljudima koji su stvarali ovaj grad i borili se za njega.

Uz čestitke svima koji su krenuli u izgradnju, radili na projektu i do kraja ga sproveli, gradonačelnik je dodao da građani, bez obzira na to da li ih se to direktno dotiče ili ne, treba da budu zadovoljšni što Novi Sad na Podbari ima arhiv koje je trebalo odavno da ima.

Po rečima direktora Istorijskog arhiva grada Petra Đurđeva, ta ustanova trenutno ima na čuvanju 7,6 kilometara građe. Iz zgrade na Petrovaradinskoj tvrđavi do sada je u novi objekat, u kojem ima mesta za nešto više od 20 kilometara dokumenata, preneto dva kilometra.

– Posle decenija čekanja, važno strateško pitanje naše kulture je rešeno – kazao je Đurđev. – Istorijski arhiv grada Novog Sada je osnovan  21. maja 1954. i svoj životni put započeo kao podstanar u današnjoj Gradskoj kući, u podrumu, s jednim zaposlenim, jednim stolom i šest pozajmljenih stolica. Šezedetak godina kasnije Arhiv  je dobio najsavremeniju, najopremljeniju zgradu za čuvanje arhivske građe u čitavom regionu. Do preseljenja, na Tvrđavi smo raspolagali s 1.138 kvadratnih metara prostora, danas imamo 3.300 kvadratnih metara depoa, koji su velikim delom opremljeni savremenim sistemom za skladištenje arhivske građe, to jest mobilnim kompakt-policama, i, s druge strane, poseduju izuzetan sistem protivpožarne zaštite, što će omogućiti da se ta dragocena istorijska građa, koja svedoči o davno prohujalim vremenima i razvoju Novog Sada i čitave južne Bačke, čuva sigurno.

U gradskom arhivu je, osim novosadske građe, pohranjena i ona iz osam opština, počev od Bačke Palanke do Sremskih Karlovaca. Bez obzira na to, naglasio je Đurđev, u finansiranje objekta učestvovao je samo Grad Novi Sad.

– Time je Novi Sad pokazao da ne nosi tek tako laskavi epitet Srpske Atine jer je ovim korakom iskoračio daleko napred od svih zemalja u okruženju – rekao je Đurđev. – Postojanje dobro organizovanog i efikasnog čuvanja arhivske građe jasno svedoči o civilizacijskom stepenu i uzvišenosti određenog grada. To je još jedan argument u prilog tome da Novi Sad treba da dobije status Evropske prestonice kulture, a meni je posebno drago što su Grad i Podbara dobili novi centar kulture, koji će raditi na korist svih građana.

Osim depoa za smeštaj dokumenata, njihovo čuvanje i prezentaciju, zgrada u Filipa Višnjića 2a poseduje i sale za istraživače, biblioteku, prostorije za obradu građe, konferencijsku salu, te izložbeno-galerijski prostor od 300 kvadratnih metara.

Z. Milosavljević