Интервју, Милош Вучевић: Верујем у нове пројекте за мостове, пругу, излаз на Дунав…

- Неизмерно сам захвалан државном руководству што су нас подржали, што су разумели потребе Новосађана. Мост ће у целости бити финансиран из републичког buyеta, и Град нема никаквих обавеза ни што се тиче изградње моста, ни што се тиче експропријације. Ради се о огромним средствима, и када би Град морао то да финансира сам, знајте да годинама ништа друго не би могли да градимо- истакао је градоначелник Новог Сада.

Вишегодишњи процес припрема обележиле су многе недоумице, па и бројне критике овог пројекта. Како сада гледате на цео овај подухват?

- Као и увек што сам гледао – као на историјску шансу Новог Сада. То су пројекти који се не решавају преко ноћи. Ја сам веома задовољан како све тече, и више немам дилему – мост ће се градити! Биће то класичан градски мост са три пилона, са пешачким и бициклистичким тракама са обе стране, преко тог моста неће ићи теретни саобраћај, а његовом изградњом смањује се притисак на мост Слободе, и ствара нам услове да градимо пешачко-бициклистички мост и да се бавимо уређењем Тврђаве. Знате, за већину људи је иритантно то што у граду који је пре 23 године остао без сва три моста, на којима су људи страдали током рушења, данас неко скупља петицију против изградње моста, имате људе који политички агитују против градње моста. Подсећам да је од 1963. године тај мост уцртан у планска документа. Ја верујем у те пројекте и живим за такав Нови Сад, који је у стању да добије нове мостове, нову пругу, да излази на реку Дунав ...

Почетак ове године обележила је јавна расправа о Нацрту новог ГУП-а Новог Сада до 2030. године. Струка је рекла своје, у току је подношење примедби, а како ви као градоначелник и Новосађанин оцењујете овај документ?

- Сетите ли се када је била таква расправа о ГУП –у? Да вам помогнем - никада и никаква! Никада није била овако транспарентна и свима доступна јавна расправа. То је само потврда да ништа не кријемо и да нико ништа не ради на штету града. И на тим јавним презентацијама се види ко долази да прича аргументовано, а ко долази да прави циркус и да политички агитује. ГУП поставља темељне смернице за развој Новог Сада. Наш град иде незаустављиво напред, држимо се договорених принципа, а струка и Новосађани увек имају завршну реч. Чуо сам да ће неки добри и конструктивни предлози грађана бити усвојени, попут онога да на месту Пореске управе на Лиману убудуће буде нови парк.

Шта је, по вашем мишљењу, разлог што свака најава инвестиција у граду заврши у сфери политике?

- Разлог су незнање, нестручност, а рекао бих и мржња и завист. Погледајте какав је Нови Сад оставила бивша власт, а какав је Нови Сад данас. Они нису били у стању један мост да заврше, и то новцем који је обезбедила ЕУ, а ми данас крећемо у изградњу нових мостова, и то сопственим средствима. То је разлика између њих и нас. Подразумева се да се град развија, да се граде мостови, пруге, централни пречистач... А политизације ће увек бити, и увек ћете имати експерте за све или ништа, такозване експерте дилетанте. За разлику од њих, ја ћу увек веровати у пројекте који воде ка даљем напретку, и увек ћу веровати струци, попут стручњака из Института „Јарослав Черни“, урбаниста из ЈП „Урбанизам“ . 

Почела је и изградња Фрушкогорског коридора, који ће Новом Саду донети још једна мост преко Дунава код Текија и коначно растеретити Петроварадин терентог саобраћаја. Можете ли да нам кажете како ће изградња тог пута изгледати на територији града и када она почиње?

- Кроз наш град пролазе деонице 1 и 3, односно, Парагово – петља Петроварадин исток и петља Петроварадин исток – петља Каћ. На деоници 1, укупне дужине преко 13 километара, предвиђена је изградња две површинске кружне раскрснице код прикључења петље Мишелук, четири денивелисане раскрснице од којих три у Петроварадину и једна у Сремској Каменици, и на крају деонице денивелисана окретница у Парагову. Деоницу 3 чија је укупна дужина преко 10 километара, одликује велики број мостова и надвожњака. Највећи од њих је мост преко Дунава дужине 1,4 километар Предвиђена је изградња петље Каћ, која ће повезати будући ауто-пут Београд – Нови Сад – Зрењанин са насељем Каћ, и петље „Круг – Север 4, која ће повезати аутопут Нови Сад – Београд са радном зоном Север 4. Тако ће изгледати нова мапа путева у граду.

Пешачко-бициклистички мост до тврђаве

- Што се тиче изградње пешачко - бициклистичког моста до тврђаве, крајем прошле године смо са Покрајином потписали споразум о заједничком инвестирању и реализацији инвестиционих пројеката и пројеката текућег одржавања, а то су изградња пешачко - бициклистичког моста и обнова објеката Петроварадинске тврђаве са подграђем, као и уређење Алмашког краја у Новом Саду. Ускоро очекујемо одабраног пројектанта за мост - најављује Милош Вучевић.

Шта се дешава са другим мостом на Сентандрејском путу, а шта са најављеном изградњом пешачко-бициклистичког моста до тврђаве?

- Тренутно је у фази израда техничке документације за тзв мост близанац непосредно уз постојећи Сентандрејски мост. Поступак експропријације земљишта неопходног за изградњу моста је скоро у целости завршен и то је добра вест, јер је експропријација успоравала реализацију сличних пројеката. Што се тиче изградње пешачко   –бициклистичког моста до Тврђаве, крајем прошле године смо са Покрајином потписали Споразум о заједничком инвестирању и реализацији инвестиционих пројеката и пројеката текућег одржавања, а то су изградња пешачко–бициклистичког моста и обнова објеката Петроварадинске тврђаве са подграђем, као и уређење Алмашког краја у Новом Саду. Ми смо у овом buyеtu издвојили средства за израду техничке документације, и у току је поступак јавне набавке тако да ускоро очекујемо одабраног пројектанта за мост. Сам почетак реализације очекујемо у трећем кварталу ове године. Планирано је да пројекат буде реализован до 2025. године.

Нова радна зона између Клисе и Зрењанинског пута детаљно је испланирана. Да ли постоји интересовање за улагање у овај део града?

- Постоји велика заинтересованост. Нови Сад је на време препознао потребе домаћих и страних инвеститора и улагањем у инфраструктурно опремање радних зона створио услове за бржи економски развој града. Нова радна зона простираће се на око 100 хектара, и садашње баре и канале замениће четири блока у којима ће се одвијати терцијалне делатности, примарно у домену трговине, угоститељства, туризма и услужног занатства, као и производно занатство које не утиче штетно на животну околину. Планом је предвиђена изградња разних туристичко – рекреативних садржаја, а новина је да, по угледу на европске градове, уводимо такозване „урбане баште“ или заштитне зелене појасе.

Раније сте навели да ће кинеске фирме градити и централни градски пречистач. Prеthodno је потребно повезати црпне станице дуж кеја. Када се грађани могу надати почетку ових радова и у којој мери ће то утицати на цену комуналија?

- Важна ствар у вези са реализацијом овог пројекта чија је вредност процењена на преко 100 милиона евра јесте да је Централно постројење део пројекта „Чиста Србија“ који реализује и у целости финансира Република Србија. Тренутно се гради канализациона мрежа у Кисачу и на Ченеју, а очекује се почетак радова на Лиману 1 и Лиману 2, као и на Подбари. Централно постројење ће бити изграђено по најсавременијим технологијама и европским стандардима.

У недавно усвојеним плановима, између Ветерника и Новог насеља биће места за дуго најављивану Велетржницу. Планира се и наставак Булевара војводе Степе као обилазнице око Ветерника. Да ли је извесно измештање Војске из градских касарни на Мајурску аду предуслов за ове инвестиције и можете ли да прогнозирате када се то може догодити?

- Што се тиче Велетржнице, процењено је да би локација површине 10 хектара у Радној зони Север 2, била адекватна за организацију једне модерне Велетржнице. Постоји велика потреба тржишта да се коначно реализује тај пројекат, и ми ћемо у наредном периоду размотрити све могућности да до тога дође, а размишљамо и о моделу јавно – приватног партнерства. Даљи развој саобраћајне инфраструктуре, посебно на најоптерећенијим деоницама, је свакако у фокусу. Изградња наставка Булевара војводе Степе од Булевара кнеза Милоша до Улице краља Петра Првог у Ветернику, значајно би допринела растерећењу саобраћајница и улазног правца у град. Након што се сагледа како би се решили имовинско - правни односи на тој траси, можемо планирати средства и припрему техничке документације. Нови Сад незаустављиво расте, има све већи број возила, и зато врло пажљиво планирамо како да саобраћајна инфраструктура прати тај раст. 

Светозар Крстић