РАЗГОВОР С ПОВОДОМ
СНЕЖНИ ПОКРИВАЧ У ДУНАВСКОМ СЛИВУ НА ИСТОРИЈСКОМ МИНИМУМУ Игор Колаковић из ЈВП „Воде Војводине” за "Дневник": Последице ниског водостаја се одржавају на пловидбу, водоснабдевање, али и биљни и животињски свет
Водостај Дунава последњих дана у благом је порасту, а јуче је износио 78 центиметара изнад нулте мерне тачке.
Како је за „Дневник” објаснио помоћник директора за техничке послове Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине” Игор Колаковић, најважнији фактори који утичу на водостај су количина падавина и топљење снега узводно од Новог Сада. Како је Колаковић додао, снежни покривач, који се након отапања слива у Дунав и тако му подиже ниво, ове године је на историјском минимуму, што само по себи значи да до наглог пораста водостаја може доћи само услед обилних падавина.
– Најнижи водостај забележен је јануара 1909. године и износио је минус 134 центиметара, док је највиши водостај био 1965. када је износио 778 центиметара, што значи да је осцилација Дунава од најнижег до највишег водостаја на локацији мерне станице у Новом Саду око девет метара – истакао је Колаковић.
– Последице ниског водостаја се највише одржавају на пловидбу која је отежана, али има утицај и на биљни и животињски свет на приобаљу. Последњих месеци, ниво Дунава утиче и на водоснабдевање у граду, као и на рад бунара и црпних станица, али за ту тему је надлежно Јавно комунално предузеће „Водовод и канализација”. Што се тиче одбране од поплава, на мерној станици у сектору Новог Сада она се проглашава на 400 центиметара за сремску и 500 за градску страну, док се ванредна одбрана проглашава на 700, што значи да нас тренутно од ње дели око шест метра.
Водостај се мери према нултој водомерној летви, која је произвољно одређена па се у односу на њу ниво водостаја изражава у центиметрима и може бити у минусу, када је испод ње, и у плусу, када је изнад почетне тачке мерења (Игор Колаковић)
Игор Колаковић је објаснио и техничке податке мерења водостаја и истакао честу грешку коју уочава, а то је да људи неретко мисле да се водостај огледа у односу на ниво мора, односно да су водостај и дубина Дунава једнаки појмови.
– Водостај се мери према нултој водомерној летви, која је произвољно одређена па се у односу на њу ниво водостаја изражава у центиметрима и може бити у минусу, када је испод ње, и у плусу, када је изнад почетне тачке мерења – објаснио је наш саговорник.
– Често се дешава да након што кажемо како је, на пример, ниво Дунава 70 центиметара, људи помисле да је тренутна највећа дубина реке 70 центиметара и да могу да је препешаче. Када ниво воде опадне, на суво изађу одређени спрудови, али се дубина Дунава у матици и даље мери у метрима и никако се не може препешачити.
Подсећања ради, према саопштењу ЈКП „Водовод и канализација” због ниског водостаја тренутно постоји проблем са водоснабдевањем града, због чега су уведене рестрикције воде. Оне важе сваког дана у периоду од 23 до 4 часа и уведене су због нивоа подземних вода, али и тренутних регенерација бунара на извориштима код Штранда и на Ратном острву. Престанак водоснабдевања уведен је како би се у том периоду напунили резервоари за остатак дана.
