Идеје за лето: Шта то читају Новосађани?
Током летњих месеци житељи Српске Атине у великом броју посећују Градску библиотеку, што не треба да чуди јер љубитељи писане речи воле да проводе слободно време и годишњи одмор уз неки добар роман.
У поређењу са prеthodnom сезоном, овог лета је приметан пораст посећености огранку „Ђура Даничић” у Дунавској 1, јер је управо ту идеално место за проналазак савршеног штива.
– На дневном нивоу, огранак „Ђура Даничић” посети око 200, а некада и 300 људи, тако да бележимо пораст посетилаца у односу на prеthodnu годину – каже за „Дневник” руководилац одељења Биљана Кичема. – С обзиром на то да је сезона годишњих одмора, посетиоци траже неку лакшу, опуштајућу и забавну литературу. Доста су популарне књиге попут саге Лусинде Рајли „Седам сестара”. Поред тога, велико интересовање је и за Миодрага Мајића и његов роман „Рудник”, док су сви наслови Јуа Несбеа на листи чекања. Од женских списатељица популарне су књиге Јелене Бачић Алимпић, Весне Дедић и Мирјане Бобић Мојсиловић.
Једино огранак „Ђура Даничић” има Дечје одељење, где најмлађи могу да уживају уз забавне, можда још неистражене приче, али и да се препусте свету маште уз занимљиве дечје романе.
– Код нас је велико интересовање малишана за књиге – истиче библиотекарка Ивана Медић. – Од наслова који нису толико популарни, препоручила бих серијале о грчкој митологији, те Михаела Ендеа и његов роман „Бескрајна прича”, која је, такође, класик дечје књижевности, као и Киплингова „Књига о yungli”.
Док најмлађи обично узимају сликовнице, а школарци задате лектире, одрасли се ипак опредељују за класике и трилере.
– Средњошколци, у ово доба године, највише читају задате лектире, а млади се одлучују за популарну психологију, као и екранизоване романе. Студенти углавном долазе по стручну литературу. С друге стране, старији суграђани се највише интересују за историјску тематику, али и за неке награђиване књиге, попут оних које су добиле Нобелову или НИН-ову награду. Читаоци који спадају у ред запослених обично траже трилере уз које могу да се опусте – прецизира Биљана Кичема.
Цена чланарине у Градској библиотеци је 500 динара за особе старије од четрнаест година и 300 динара за децу до 14 година. Постоји и могућност породичног уписа, где један члан породице плаћа 700 динара, док остали стичу право да бесплатно користе библиотечки фонд. На 50 одсто попуста имају право групе од десет ученика или запослених у школи, групе од 20 запослених и студенти, док су плаћања чланарине ослобођени ђаци прваци, грађани који имају преко 65 година, особе са инвалидитетом, тежи хронични болесници и корисници кућне неге. Уписом у Градску библиотеку стичу могућност коришћења књижних фондова свих огранака у градским и приградским насељима.
И. Јапунџа