Ideje za leto: Šta to čitaju Novosađani?
Tokom letnjih meseci žitelji Srpske Atine u velikom broju posećuju Gradsku biblioteku, što ne treba da čudi jer ljubitelji pisane reči vole da provode slobodno vreme i godišnji odmor uz neki dobar roman.
U poređenju sa prethodnom sezonom, ovog leta je primetan porast posećenosti ogranku „Đura Daničić” u Dunavskoj 1, jer je upravo tu idealno mesto za pronalazak savršenog štiva.
– Na dnevnom nivou, ogranak „Đura Daničić” poseti oko 200, a nekada i 300 ljudi, tako da beležimo porast posetilaca u odnosu na prethodnu godinu – kaže za „Dnevnik” rukovodilac odeljenja Biljana Kičema. – S obzirom na to da je sezona godišnjih odmora, posetioci traže neku lakšu, opuštajuću i zabavnu literaturu. Dosta su popularne knjige poput sage Lusinde Rajli „Sedam sestara”. Pored toga, veliko interesovanje je i za Miodraga Majića i njegov roman „Rudnik”, dok su svi naslovi Jua Nesbea na listi čekanja. Od ženskih spisateljica popularne su knjige Jelene Bačić Alimpić, Vesne Dedić i Mirjane Bobić Mojsilović.
Jedino ogranak „Đura Daničić” ima Dečje odeljenje, gde najmlađi mogu da uživaju uz zabavne, možda još neistražene priče, ali i da se prepuste svetu mašte uz zanimljive dečje romane.
– Kod nas je veliko interesovanje mališana za knjige – ističe bibliotekarka Ivana Medić. – Od naslova koji nisu toliko popularni, preporučila bih serijale o grčkoj mitologiji, te Mihaela Endea i njegov roman „Beskrajna priča”, koja je, takođe, klasik dečje književnosti, kao i Kiplingova „Knjiga o yungli”.
Dok najmlađi obično uzimaju slikovnice, a školarci zadate lektire, odrasli se ipak opredeljuju za klasike i trilere.
– Srednjoškolci, u ovo doba godine, najviše čitaju zadate lektire, a mladi se odlučuju za popularnu psihologiju, kao i ekranizovane romane. Studenti uglavnom dolaze po stručnu literaturu. S druge strane, stariji sugrađani se najviše interesuju za istorijsku tematiku, ali i za neke nagrađivane knjige, poput onih koje su dobile Nobelovu ili NIN-ovu nagradu. Čitaoci koji spadaju u red zaposlenih obično traže trilere uz koje mogu da se opuste – precizira Biljana Kičema.
Cena članarine u Gradskoj biblioteci je 500 dinara za osobe starije od četrnaest godina i 300 dinara za decu do 14 godina. Postoji i mogućnost porodičnog upisa, gde jedan član porodice plaća 700 dinara, dok ostali stiču pravo da besplatno koriste bibliotečki fond. Na 50 odsto popusta imaju pravo grupe od deset učenika ili zaposlenih u školi, grupe od 20 zaposlenih i studenti, dok su plaćanja članarine oslobođeni đaci prvaci, građani koji imaju preko 65 godina, osobe sa invaliditetom, teži hronični bolesnici i korisnici kućne nege. Upisom u Gradsku biblioteku stiču mogućnost korišćenja knjižnih fondova svih ogranaka u gradskim i prigradskim naseljima.
I. Japundža