И мобилни телефони у понуди на Сајму антиквитета

Председник Друштва за заштиту културно-историјске баштине и колекционара „Српска Атина” Сава Тодоров каже да истрајавају већ 17 година, од 2000.

"Почели смо у Студију М, где су се одржавале и аукције. Једном приликом смо за Дечју болницу у Новом Саду сакупили око 3.500 марака, што је за оно време била значајна сума. Сада су прилози много скромнији, често врло симболични", каже Тодоров.

Чланице Кола српских сестара и школа „Др Милан Петровић”, који излажу своје рукотворине, њихови су стални сарадници у хуманитарним акцијама.

"Почео је распуст, па овог пута нису дошли. Али ми као удружење „Српска Атина” увек уплатимо одређена средства у хуманитарне сврхе", додаје наш саговорник.

На питање шта их мотивише да организују овај сајам, одговара да их држе љубав и ентузијазам, јер хоби је велика страст, поготово колекционарство. Свако се упушта у то сходно личним жељама, али и финансијским средствима. Најскупље је поседовати уметничке слике познатијих аутора, али се и уз незнатна средства може бити колекционар. Широк је круг предмета који се могу чувати: сакупљање мобилних телефона, рецимо, полако прелази у антикварство.

"Задњих тридесетак година, откад су се појавили, толико је узнапредовала техника, да се сваке године лансирају нови модели, па је разлика од првих „цигли” до данашњих телефона огромна. Имамо подршку наших суграђана, што нас такође мотивише. Ово подручје, које је некад било под Аустроугарском, има шта да покаже. Као старија генерација имамо моралну обавезу да то сачувамо за младе", вели Тодоров.

На сајму се може видети и доста старих предмета: камена секира из преисторије, староримске фибуле, ископине из римског периода као што су прстен и иконица у бронзи. Овог пута није изложено стилског намештаја колико и обично, али је било предмета углавном из свих сфера колекционарства.

"Не може се сакупљати до бесвести, већ је нормално правити неке селекције. Постоје предмети које сте превазишли или су из сличног окружења односно сличних стилова. Онда крећу размена и продаја. Цене су доста приступачне, од неколико евра, па до 1.000, ако је у питању накит или уметничка слика. Долазе људи и на процену ствари. Биле су две госпође које су тражиле мишљење о неком сервису. Ми смо ту да помогнемо људима да барем знају чиме располажу. Удружење има доста историчара уметности, јувелира, кустоса, судских вештака, и ја сам један од њих", каже Тодоров.

Иако није била превелика посећеност, посетилаца има. За сваког се нађе по нешто.

"Долазим са пријатељицом, мислим да је ово четврти-пети пут. Чак сам неке ствари и купио, али у нижем опсегу цена. Недавно сам видео два сребрна свећњака, касна сецесија, 90 евра, али сам одлучио да их не купим јер сам их наменио за поклон, а нисам био сигуран да ли би одговарали укусу те особе",  каже Милош Брајковић.

Према речима једног од посетилаца, Сајам антиквитета је за старије. Како каже он преферира нумизматику.

„Српска Атина” сваке године одржи по десет и више оваквих сајмова. До краја године очекивана су још четири, па они који их досад нису посетили имаће прилику већ 28. септембра.

С. Милачић