I mobilni telefoni u ponudi na Sajmu antikviteta

Predsednik Društva za zaštitu kulturno-istorijske baštine i kolekcionara „Srpska Atina” Sava Todorov kaže da istrajavaju već 17 godina, od 2000.

"Počeli smo u Studiju M, gde su se održavale i aukcije. Jednom prilikom smo za Dečju bolnicu u Novom Sadu sakupili oko 3.500 maraka, što je za ono vreme bila značajna suma. Sada su prilozi mnogo skromniji, često vrlo simbolični", kaže Todorov.

Članice Kola srpskih sestara i škola „Dr Milan Petrović”, koji izlažu svoje rukotvorine, njihovi su stalni saradnici u humanitarnim akcijama.

"Počeo je raspust, pa ovog puta nisu došli. Ali mi kao udruženje „Srpska Atina” uvek uplatimo određena sredstva u humanitarne svrhe", dodaje naš sagovornik.

Na pitanje šta ih motiviše da organizuju ovaj sajam, odgovara da ih drže ljubav i entuzijazam, jer hobi je velika strast, pogotovo kolekcionarstvo. Svako se upušta u to shodno ličnim željama, ali i finansijskim sredstvima. Najskuplje je posedovati umetničke slike poznatijih autora, ali se i uz neznatna sredstva može biti kolekcionar. Širok je krug predmeta koji se mogu čuvati: sakupljanje mobilnih telefona, recimo, polako prelazi u antikvarstvo.

"Zadnjih tridesetak godina, otkad su se pojavili, toliko je uznapredovala tehnika, da se svake godine lansiraju novi modeli, pa je razlika od prvih „cigli” do današnjih telefona ogromna. Imamo podršku naših sugrađana, što nas takođe motiviše. Ovo područje, koje je nekad bilo pod Austrougarskom, ima šta da pokaže. Kao starija generacija imamo moralnu obavezu da to sačuvamo za mlade", veli Todorov.

Na sajmu se može videti i dosta starih predmeta: kamena sekira iz preistorije, starorimske fibule, iskopine iz rimskog perioda kao što su prsten i ikonica u bronzi. Ovog puta nije izloženo stilskog nameštaja koliko i obično, ali je bilo predmeta uglavnom iz svih sfera kolekcionarstva.

"Ne može se sakupljati do besvesti, već je normalno praviti neke selekcije. Postoje predmeti koje ste prevazišli ili su iz sličnog okruženja odnosno sličnih stilova. Onda kreću razmena i prodaja. Cene su dosta pristupačne, od nekoliko evra, pa do 1.000, ako je u pitanju nakit ili umetnička slika. Dolaze ljudi i na procenu stvari. Bile su dve gospođe koje su tražile mišljenje o nekom servisu. Mi smo tu da pomognemo ljudima da barem znaju čime raspolažu. Udruženje ima dosta istoričara umetnosti, juvelira, kustosa, sudskih veštaka, i ja sam jedan od njih", kaže Todorov.

Iako nije bila prevelika posećenost, posetilaca ima. Za svakog se nađe po nešto.

"Dolazim sa prijateljicom, mislim da je ovo četvrti-peti put. Čak sam neke stvari i kupio, ali u nižem opsegu cena. Nedavno sam video dva srebrna svećnjaka, kasna secesija, 90 evra, ali sam odlučio da ih ne kupim jer sam ih namenio za poklon, a nisam bio siguran da li bi odgovarali ukusu te osobe",  kaže Miloš Brajković.

Prema rečima jednog od posetilaca, Sajam antikviteta je za starije. Kako kaže on preferira numizmatiku.

„Srpska Atina” svake godine održi po deset i više ovakvih sajmova. Do kraja godine očekivana su još četiri, pa oni koji ih dosad nisu posetili imaće priliku već 28. septembra.

S. Milačić