Хорват: Нови Сад ће добити савремену Хитну помоћ

“Управо смо увидели један пропуст, односно превише је тераса које неће бити у употреби. Зато ћу лично предложити председнику Владе Војводине Игору Мировићу и градоначелнику Милошу Вучевићу да се ту направе мале измене, а то неће бити велики трошак, како би и оне добиле одређену функцију и како би могле да се искористе у праве сврхе”, рекао је Хорват.

Како каже, објекат ће бити врло репрезентативан и изузетно лепог изгледа, једном речју представљаће украс нашег Града. Град Нови Сад и Покрајина задовољни су извођачем радова  “НС Градитељ“, који поштују све рокове и иду чак и испред термина, те и даље стоји да ће у марту зграда бити предата на употребу и Завод за хитну медицинску помоћ ће бити пресељен.

“Коначно ће запослени Хитне помоћи добити свој дом, Новосађани ће добити један репрезентативан објекат опремљен по европским стандардима, а доктори и студенти ће добити пријатан простор у ком ће се  едуковати“, рекао је Хорват.

Додаје да то отвара нове могућности, јер ће у стару зграду бити премештен део Лиманског Дома здравља.

Како каже наш саговорник, сада су почели радови  на инсталацијама, уграђују се прикључци за грејање, водовод, струју и канализацију, а ускоро ће почети и уградња мреже оптичких каблова за повезивање компјутера. Након тога, предвиђени су спољни радови и сређивање екстеријера, а очекује се да ће се ускоро почети са малтерисањем виших спратова.

“Срце целог објекта је “Call центар“, који комуницира са свим докторима и возилима у истом тренутку, а сва возила пратиће се преко великог дисплеја и увек ће се тачно знати где се које возило налази како би се скратио долазак на лице места“, рекао је Хорват и додаје да је Нови Сад исувише велики град да би имао само један центар.

С тога ће постојећи пунктови у Сремској Каменици, Клиси и Петроварадину остати ту где јесу, јер су такође од великог значаја.

По речима директора Завода за хитну медицинску помоћ др Богдана Живановића, у циљу унапређења здравља становника како Новог Сада, тако и целе Србије,  Министар здравља Златибор Лончар, прошле године је основао радну групу из области Ургентне медицине. “Радна група се бави унапређењем рада и усклађиувањем закона из области здравствене заштите са Правилником о раду хитних медицинских помоћи, што до сада није постојало“, рекао је Живановић.

Додаје да је у изради план реорганизације рада хитних помоћи на нивоу целе Србије

„Као члан радног тела, могу да кажем да ће ургентна медицина мало другачије функционисати у Србији него до сада. Често се поставља питање зашто баш зграда хитне помоћи, а оно што могу да одговорим јесте да ћемо имати и предхоспитално збрињавање пацијената из области ургентне медицине, која захтева и једну кратку опсервацију пацијената”, вели Живановић.

Како је објаснио наш саговорник, ради се о неким кардиолошким стањима која нису за хоспитално лечење, али су за опсервацију. Наиме, уколико неки пацијент прими терапију, јако је битно пацијента задржати два до три сата на посматрању, што у Ургентном центру нажалост није могуће, јер не располаже великим капацитетом. Тако да у циљу унапређења на здравственом нивоу, неопходно је да нова зграда Хитне помоћи има управо једну такву салу што је једна од погодности и промена у раду хитних помоћи.

И. Миклоши

Фото: Бранко Лучић