Познати о Новом Саду: Град који нам се  увукао под кожу

Ивана Шпановић, једна од најбољих светских атлетичарки

– Разлог због којег волим Нови Сад налази се у томе што је реч о малом граду, а опет довољно великом да има све оно у чему уживам. То су, пре свега, топлина и мир који пружа Дунав, осмеси људи, Дунавска улица и - најслађе кугле сладоледа.

Тадија Качар, боксерска легенда

– Волим га зато што сам у њему постигао све резултате који су ме мотивисали у животу. Волим га јер је најлепши град на свету, миран је, а сви житељи су равноправни, без било какаве дискриминације – верске, политичке, расне, родне...

Милица Старовић, кајакашка репрезентативка

– Нови Сад је за мене посебан, јер је то град који има душу. Мислим да нико не остане равнодушан када дође у њега и осети све његове чари. Једноставно се сваком бар мало увуче под кожу својом лепотом којом плени, али највише тиме што је питом и леп за живот.

Југослав Крајнов, првак драме СНП

– Волим Нови Сад. Волим га због Порте, због Тврђаве и Дунава, због Насеља и Сателита, због Индексове трибине, Дунавског парка.... Волим га јер су у њему рођена моја деца, јер сам на АУ упознао своју супругу Сању! Волим га зато што није Београд, волим га јер је прост и једноставан, волим га јер ме увек сачека после путовања. Волим га јер је мој!

Слободан Бошкан, златни одбојкашки олимпијац

– Наш град је мали, а уједно и довољно велики по дешавањима у њему. Волим га јер је на реци, Дунав му даје посебну драж и специфичност живљења, с препознатљивим спорим ритмом, па је погодан за миран и угодан породични живот. Због свега тога људи имаљу више разумевања, толерантнији су и стрпљивији. Они који дођу у њега лако се уклопе у новосадски ритам.

Ласло Вегел, књижевник



– Од првих мојих романа до ових последњих ја, у ствари, пишем о Новом Саду. Међутим, немам сентименталан однос према њему. Пођеднако сам критичан колико га и волим. И када га данас посматрам, имам утисак да је изгубио културни и урбани идентитет, а да није стекао нови. Наравно, не може ниједан идентитет да траје вечно, не може оно што је било пре пола века да траје и у наредних сто година. Ипак, жао ми је. Али, ма колико мени с Нови Садом било тешко, без њега ми је још теже.

Симо Ћулум, (Пољопривредно газдинство „Породица Ћулум”)

– Волим Нови Сад јер је једноставан град, приступачан за сналажење, архитектонски одлично решен. За сваког је добродошао и срдачно прима све. Посебан је јер из њега нико није отишао ни гладан ни жедан, зато га и зову Српска Атина. Желим да међу свим народима и нацијама у Новом Саду влада слога.

Александар Попов - Др Поп,оснивач бенда „Atheist Рап”

– Као мали много сам волео Футошки парк са отвореним базеном, језером и ватром која је горела из гасне цеви, Футошку, Рибљу и Најлон пијацу, стадион Војводине, Спенс, фудбалске и хокејашке утакмице, ужи центар града, бициклистистичке стазе, кеј, Штранд и Рибарско острво, Тврђаву, опуштенцију и мир којим је град одисао, позорнике којих је било у свакој улици.

Данас, кад сам ту више од 50 година променили смо се и град и ја сам.

Мира је све мање, гужве и свега што с њом иде све је више, менталитет људи данас је другачији, не осећам се сасвим слободним... тако да су данашњи избор Мост Слободе и то више десна страна јер њом идем у Срем, критична маса бициклиста кад возе Булеваром ослобођења, а ја их гледам с прозора, (мораћу једном да им се придружим), отворени базен Спенса, кеј, Тврђава, Клинички центар Војводине, нови булевари и Лимански парк с Кинеском четврти у комшилуку.

Вања Петковић, председница Удружења „Чепом до осмеха”

– Родом сам из Сомбора, Бачки Моноштор, а у Нови Сад сам се доселила када сам кренула на студије. Од тада сам га силно заволела, те сам остала овде да живим и стварам породицу. Волим Нови Сад јер има душу и топлину, људи се међусобно поштују и цене. Највише волим да возим бицикл посматрајући дрвореде и зеленило које се савршено уклапа у амбијент града. Свиђа ми се и то што је град увек пун живота и дању и ноћу, кроз многа културолишка и уметничка дешавања.

 

Ержика Пап Рељин, новинар

– Волим што Нови Сад полако, али приметно силази на Дунав и што је све више грађана којима није тешко да се попну уз питому планину која је преко пута овог лепог града. Волим што у је нашем граду све више младих које занимају трибине у Културном центру Новог Сада, и што их је све више не само на Егзит фестивалу, већ и на концертима које организује музичка омладина. Волим и то што су неки из Београда дошли да живе овде. Волим и то што су многи избегли после ратова 90-их овде пустили своје корене и додали још шароликости. Волим и то што се на улици чује и мађарски, словачки, русински, румински, а све чешће и руски, немачки и енглески језик.

Перка Ђурчјански, носилац Партизанске споменице 1941.

– Давно је била 1972. година када сам дошла у Нови Сад и од тада се доста тога променило у урбанистичком смислу, али је град кроз сво ово време остао топао и миран. Свидео ми се због планине Фрушке горе и питомих равница, јединствен је са препознатљивом позитивном енергијом и то је град који свима даје велики број могућности. Свиђа ми се што су људи у Новом Саду увек били приступачни, отворени и пријатни, спремни и да помогну када је то потребно.

Емина Елор, глумица Новосадског позоришта

– Нови Сад... За мене нови живот који почиње 2001. у октобру. Ђуре Јакшића. Топлице Милана. Јована Суботића. Прве улице које упознајем. Дуго се не померам из тог троугла. Академиља, позориште, кућа. Железничка станица. Онда гламурозна и огромна. Сада пријатна као кафа са пријатељем на Штранду... Штранд.. Лимански парк. Улица Антона Чехова која подсећа на мој Палић. Нажалост шири се бетон. Новоградња доноси нервозу. Пријатне вибрације града полако се претварају у стрес. Не знам да ли се ја мењам или сви ми у овој кошници. Знаци. У Новом Саду волим: моју самосталност, радње које нон-стоп раде и људе, Трг (центар), паркове, синагогу, улице у којима има дрвећа.. . И моје Новосадско позориште, са мојом екипом.. :)

Слађана Црвенков, виша медицинска сестра и ауторка едиције књига за труднице и маме „­Треба знати”

– Мноштво је разлога зашто волим Нови Сад. То је град у коме сам рођена, провела најлепше дане детињства, школовала се и у ком данас живим и радим. Сам град има позитивну харизму, пружа топлину и срдачност, богат је културним дешавањима, а људи су пријатни и дружељубиви. Препознатљив је по Петроварадинској тврђави и чувеном шеталишту уз Дунав, који је испратио бројне прве симпатије и велике љубави. Нови Сад је град љубави коме се многи враћају, јер се увуче под кожу свима који први пут кроче на његово тло.

Богољуб Бањац Чомбе, фротмен „Амајлије”

– Волим Нови Сад зато што и он воли нас. Управо је град тај који нас тера да се осећамо новосадски. Волим га зато што је „два у један”, што с једне стране има фрку и буку, а с друге разне оазе мира и тишине, па свако може да изабере оно што му прија

Александар Филиповић, новинар

– Волим Нови Сад зато што је то град по мојој мери чији аустроугарски равничарски дух ме чини васпитаним и другачијим. Волим уображене лепе Новосађанке. Волим кад чујем тај говор који се развлачи као пирошка у врелој масти. Волим што могу на своје омиљене локације да идем бициклом, певајући насмејано песму “Шешир мој, накосо носио би, ал ми не да мој посо...” И волим што сам познат у Новом Саду јер ми прилазе на улици, поклањају своју љубав и симпатије док шетам прелепим булеварима.

Лана Зорјан,виолинисткиња

– Волим Нови Сад јер је леп, широк и сунчан град, у којем живе мени најдражи људи, моје баке и деке, моји професори и најбољи другари. Нови Сад има најстарије позориште у Србији где мој тата пева и ја уживам у прелепим операма и балетима, које гледам изнова и изнова и поносно водим своје другаре да заједно уживамо.

„Фрајле”, новосадски бенд

Невена Буча:

– Нови Сад волим због оног велики је град и мали је у исто време, због Рибље пијаце и кафе у “Шпајзу” због Штранда, Дунава и пецарошких прича, због клупе у Дунавског парку, због 11це и Филозофског факултета, тамбураша и шприцера, Тврђаве и изласка сунца, због неког Гарија са Лимана, Матице Српске и испитног рока, због Балашевића, због “Добар дан и довиђења”, недеље и шетње Кејом, због ринфлиша и кнедли са шљивама, због оног “код Норберта сам на фризури” и наравно сви знају где си, моје Подбаре и Алмашке цркве, кестења и чаја са циметом, због оног кад путујеш и питају те:

- Одакле си?

- Из Новог Сада.

- Аааааа, што ја волим тај град.

Због презимена на ОВ, због још 100.000 ствари које вам могу ређати до сутра.

Марија Мирковић:

 – Волим Нови Сад зато што је град отвореног срца и пун љубави. Град предивних фестивала и музике, град добрих бендова, град романтичних улица и град добрих људи.

Јелена Буча:

– Волим Нови Сад, јер је мој студентски град, град отвореног срца за цео свет, град романтичних места, првих љубави, музике, тамбурице, добре хране и уживања! Град у који се свако поново враћа са осећајем да је стигао кући!

Наташа Михајловић:

 – Волим Нови Сад јер сам ту одрасла, моји родитељи и пријатељи су ту, то је мој свет. Волим његову питомост, што свугде можеш пешке, Дунав, Фрушку гору, Каменички парк, волим ту нашу мирноћу и љубазност, и новосадски “натенане” ритам.

Нина Сеничар, глумица, водитељка



– Волим Нови Сад због Дунава, равнице и културе.

Роберт Чобан, председник компаније „Колор прес група”

– На студије у Нови Сад сам дошао у септембру 1988. године, право из ЈНА. Две недеље касније десила се “Јогурт револуција” и мени је као младом студенту права било јасно да су “године опасног живљења” пред нама. Следеће године прошао сам цео град бициклом у жељи да откријем разне скривене кутке за које туристи па ни већина његових становника - не зна! Тако сам открио Јеврејско гробље на крају Улице Доже Ђерђа, безглаву сфингу у Каменичком парку, делове Тврђаве у које мало ко залази, забачене улице на Грбавици и Подбари...

Иако сам у међувремену пропутовао цео свет, а током радне недеље највише времена проведем у Београду у којем је (нажалост) сконцентрисано готово све што ми је у мом послу потребно (амбасаде, клијенти, маркетиншке агенције, јавне личности, владине институције...) - никада ми није падало на памет да се преселим из Новог Сада. Ту нам је и даље централа компаније са 200 запослених, штампарија која запошљава 120 људи...

Пре 12 година купио сам 160 година стару кућу у центру града и у “Енциклопедији Новог Сада” истражио ко су све били њени славни станари - од трговачке породице Милутиновић чија се кћерка удала за Светозара Милетића, преко бродовласника Николе Форовића (на његовом пароброду “Напредак” је Матица српска пресељена из Будимпеште у Нови Сад) до чувеног глумца Ивана Хајтла.

Нови Сад је град у којем желим да живе моје кћерке и трудићу се заједно са свима који га воле да га свакодневно чинимо што бољим местом за живот наше деце.

Дан ослобођења од фашизма

Пре 73 године, на данашњи дан, Нови Сад је ослобођен од фашистичког окупатора. У 6.20 часова борци 2. батаљона Новосадског  партизанског одреда поставили су на Градску кућу заставу. По монографији „Војводина у борби“, након партизана 2. батаљона НПО-а, 23. октобра 1944. године око 11 часова из правца Руменке ушле су још две чете 1. батаљона НПО-а.

Две европске титуле

Нови Сад је главни град Аутономне покрајине Војводине, други по величини у Србији, у коме живи између 300 и 400 хиљада људи. Град богате прошлости, чији најбољи трагови још трају и зраче, заједница у којој се живи и мирно и динамично. Град који има две европске титуле - биће престоница културе 2021. и омладинска престоница 2019.