Poznati o Novom Sadu: Grad koji nam se  uvukao pod kožu

Ivana Španović, jedna od najboljih svetskih atletičarki

– Razlog zbog kojeg volim Novi Sad nalazi se u tome što je reč o malom gradu, a opet dovoljno velikom da ima sve ono u čemu uživam. To su, pre svega, toplina i mir koji pruža Dunav, osmesi ljudi, Dunavska ulica i - najslađe kugle sladoleda.

Tadija Kačar, bokserska legenda

– Volim ga zato što sam u njemu postigao sve rezultate koji su me motivisali u životu. Volim ga jer je najlepši grad na svetu, miran je, a svi žitelji su ravnopravni, bez bilo kakave diskriminacije – verske, političke, rasne, rodne...

Milica Starović, kajakaška reprezentativka

– Novi Sad je za mene poseban, jer je to grad koji ima dušu. Mislim da niko ne ostane ravnodušan kada dođe u njega i oseti sve njegove čari. Jednostavno se svakom bar malo uvuče pod kožu svojom lepotom kojom pleni, ali najviše time što je pitom i lep za život.

Jugoslav Krajnov, prvak drame SNP

– Volim Novi Sad. Volim ga zbog Porte, zbog Tvrđave i Dunava, zbog Naselja i Satelita, zbog Indeksove tribine, Dunavskog parka.... Volim ga jer su u njemu rođena moja deca, jer sam na AU upoznao svoju suprugu Sanju! Volim ga zato što nije Beograd, volim ga jer je prost i jednostavan, volim ga jer me uvek sačeka posle putovanja. Volim ga jer je moj!

Slobodan Boškan, zlatni odbojkaški olimpijac

– Naš grad je mali, a ujedno i dovoljno veliki po dešavanjima u njemu. Volim ga jer je na reci, Dunav mu daje posebnu draž i specifičnost življenja, s prepoznatljivim sporim ritmom, pa je pogodan za miran i ugodan porodični život. Zbog svega toga ljudi imalju više razumevanja, tolerantniji su i strpljiviji. Oni koji dođu u njega lako se uklope u novosadski ritam.

Laslo Vegel, književnik



– Od prvih mojih romana do ovih poslednjih ja, u stvari, pišem o Novom Sadu. Međutim, nemam sentimentalan odnos prema njemu. Pođednako sam kritičan koliko ga i volim. I kada ga danas posmatram, imam utisak da je izgubio kulturni i urbani identitet, a da nije stekao novi. Naravno, ne može nijedan identitet da traje večno, ne može ono što je bilo pre pola veka da traje i u narednih sto godina. Ipak, žao mi je. Ali, ma koliko meni s Novi Sadom bilo teško, bez njega mi je još teže.

Simo Ćulum, (Poljoprivredno gazdinstvo „Porodica Ćulum”)

– Volim Novi Sad jer je jednostavan grad, pristupačan za snalaženje, arhitektonski odlično rešen. Za svakog je dobrodošao i srdačno prima sve. Poseban je jer iz njega niko nije otišao ni gladan ni žedan, zato ga i zovu Srpska Atina. Želim da među svim narodima i nacijama u Novom Sadu vlada sloga.

Aleksandar Popov - Dr Pop,osnivač benda „Atheist Rap”

– Kao mali mnogo sam voleo Futoški park sa otvorenim bazenom, jezerom i vatrom koja je gorela iz gasne cevi, Futošku, Riblju i Najlon pijacu, stadion Vojvodine, Spens, fudbalske i hokejaške utakmice, uži centar grada, biciklistističke staze, kej, Štrand i Ribarsko ostrvo, Tvrđavu, opuštenciju i mir kojim je grad odisao, pozornike kojih je bilo u svakoj ulici.

Danas, kad sam tu više od 50 godina promenili smo se i grad i ja sam.

Mira je sve manje, gužve i svega što s njom ide sve je više, mentalitet ljudi danas je drugačiji, ne osećam se sasvim slobodnim... tako da su današnji izbor Most Slobode i to više desna strana jer njom idem u Srem, kritična masa biciklista kad voze Bulevarom oslobođenja, a ja ih gledam s prozora, (moraću jednom da im se pridružim), otvoreni bazen Spensa, kej, Tvrđava, Klinički centar Vojvodine, novi bulevari i Limanski park s Kineskom četvrti u komšiluku.

Vanja Petković, predsednica Udruženja „Čepom do osmeha”

– Rodom sam iz Sombora, Bački Monoštor, a u Novi Sad sam se doselila kada sam krenula na studije. Od tada sam ga silno zavolela, te sam ostala ovde da živim i stvaram porodicu. Volim Novi Sad jer ima dušu i toplinu, ljudi se međusobno poštuju i cene. Najviše volim da vozim bicikl posmatrajući drvorede i zelenilo koje se savršeno uklapa u ambijent grada. Sviđa mi se i to što je grad uvek pun života i danju i noću, kroz mnoga kulturoliška i umetnička dešavanja.

 

Eržika Pap Reljin, novinar

– Volim što Novi Sad polako, ali primetno silazi na Dunav i što je sve više građana kojima nije teško da se popnu uz pitomu planinu koja je preko puta ovog lepog grada. Volim što u je našem gradu sve više mladih koje zanimaju tribine u Kulturnom centru Novog Sada, i što ih je sve više ne samo na Egzit festivalu, već i na koncertima koje organizuje muzička omladina. Volim i to što su neki iz Beograda došli da žive ovde. Volim i to što su mnogi izbegli posle ratova 90-ih ovde pustili svoje korene i dodali još šarolikosti. Volim i to što se na ulici čuje i mađarski, slovački, rusinski, ruminski, a sve češće i ruski, nemački i engleski jezik.

Perka Đurčjanski, nosilac Partizanske spomenice 1941.

– Davno je bila 1972. godina kada sam došla u Novi Sad i od tada se dosta toga promenilo u urbanističkom smislu, ali je grad kroz svo ovo vreme ostao topao i miran. Svideo mi se zbog planine Fruške gore i pitomih ravnica, jedinstven je sa prepoznatljivom pozitivnom energijom i to je grad koji svima daje veliki broj mogućnosti. Sviđa mi se što su ljudi u Novom Sadu uvek bili pristupačni, otvoreni i prijatni, spremni i da pomognu kada je to potrebno.

Emina Elor, glumica Novosadskog pozorišta

– Novi Sad... Za mene novi život koji počinje 2001. u oktobru. Đure Jakšića. Toplice Milana. Jovana Subotića. Prve ulice koje upoznajem. Dugo se ne pomeram iz tog trougla. Akademilja, pozorište, kuća. Železnička stanica. Onda glamurozna i ogromna. Sada prijatna kao kafa sa prijateljem na Štrandu... Štrand.. Limanski park. Ulica Antona Čehova koja podseća na moj Palić. Nažalost širi se beton. Novogradnja donosi nervozu. Prijatne vibracije grada polako se pretvaraju u stres. Ne znam da li se ja menjam ili svi mi u ovoj košnici. Znaci. U Novom Sadu volim: moju samostalnost, radnje koje non-stop rade i ljude, Trg (centar), parkove, sinagogu, ulice u kojima ima drveća.. . I moje Novosadsko pozorište, sa mojom ekipom.. :)

Slađana Crvenkov, viša medicinska sestra i autorka edicije knjiga za trudnice i mame „­Treba znati”

– Mnoštvo je razloga zašto volim Novi Sad. To je grad u kome sam rođena, provela najlepše dane detinjstva, školovala se i u kom danas živim i radim. Sam grad ima pozitivnu harizmu, pruža toplinu i srdačnost, bogat je kulturnim dešavanjima, a ljudi su prijatni i druželjubivi. Prepoznatljiv je po Petrovaradinskoj tvrđavi i čuvenom šetalištu uz Dunav, koji je ispratio brojne prve simpatije i velike ljubavi. Novi Sad je grad ljubavi kome se mnogi vraćaju, jer se uvuče pod kožu svima koji prvi put kroče na njegovo tlo.

Bogoljub Banjac Čombe, frotmen „Amajlije”

– Volim Novi Sad zato što i on voli nas. Upravo je grad taj koji nas tera da se osećamo novosadski. Volim ga zato što je „dva u jedan”, što s jedne strane ima frku i buku, a s druge razne oaze mira i tišine, pa svako može da izabere ono što mu prija

Aleksandar Filipović, novinar

– Volim Novi Sad zato što je to grad po mojoj meri čiji austrougarski ravničarski duh me čini vaspitanim i drugačijim. Volim uobražene lepe Novosađanke. Volim kad čujem taj govor koji se razvlači kao piroška u vreloj masti. Volim što mogu na svoje omiljene lokacije da idem biciklom, pevajući nasmejano pesmu “Šešir moj, nakoso nosio bi, al mi ne da moj poso...” I volim što sam poznat u Novom Sadu jer mi prilaze na ulici, poklanjaju svoju ljubav i simpatije dok šetam prelepim bulevarima.

Lana Zorjan,violinistkinja

– Volim Novi Sad jer je lep, širok i sunčan grad, u kojem žive meni najdraži ljudi, moje bake i deke, moji profesori i najbolji drugari. Novi Sad ima najstarije pozorište u Srbiji gde moj tata peva i ja uživam u prelepim operama i baletima, koje gledam iznova i iznova i ponosno vodim svoje drugare da zajedno uživamo.

„Frajle”, novosadski bend

Nevena Buča:

– Novi Sad volim zbog onog veliki je grad i mali je u isto vreme, zbog Riblje pijace i kafe u “Špajzu” zbog Štranda, Dunava i pecaroških priča, zbog klupe u Dunavskog parku, zbog 11ce i Filozofskog fakulteta, tamburaša i špricera, Tvrđave i izlaska sunca, zbog nekog Garija sa Limana, Matice Srpske i ispitnog roka, zbog Balaševića, zbog “Dobar dan i doviđenja”, nedelje i šetnje Kejom, zbog rinfliša i knedli sa šljivama, zbog onog “kod Norberta sam na frizuri” i naravno svi znaju gde si, moje Podbare i Almaške crkve, kestenja i čaja sa cimetom, zbog onog kad putuješ i pitaju te:

- Odakle si?

- Iz Novog Sada.

- Aaaaaa, što ja volim taj grad.

Zbog prezimena na OV, zbog još 100.000 stvari koje vam mogu ređati do sutra.

Marija Mirković:

 – Volim Novi Sad zato što je grad otvorenog srca i pun ljubavi. Grad predivnih festivala i muzike, grad dobrih bendova, grad romantičnih ulica i grad dobrih ljudi.

Jelena Buča:

– Volim Novi Sad, jer je moj studentski grad, grad otvorenog srca za ceo svet, grad romantičnih mesta, prvih ljubavi, muzike, tamburice, dobre hrane i uživanja! Grad u koji se svako ponovo vraća sa osećajem da je stigao kući!

Nataša Mihajlović:

 – Volim Novi Sad jer sam tu odrasla, moji roditelji i prijatelji su tu, to je moj svet. Volim njegovu pitomost, što svugde možeš peške, Dunav, Frušku goru, Kamenički park, volim tu našu mirnoću i ljubaznost, i novosadski “natenane” ritam.

Nina Seničar, glumica, voditeljka



– Volim Novi Sad zbog Dunava, ravnice i kulture.

Robert Čoban, predsednik kompanije „Kolor pres grupa”

– Na studije u Novi Sad sam došao u septembru 1988. godine, pravo iz JNA. Dve nedelje kasnije desila se “Jogurt revolucija” i meni je kao mladom studentu prava bilo jasno da su “godine opasnog življenja” pred nama. Sledeće godine prošao sam ceo grad biciklom u želji da otkrijem razne skrivene kutke za koje turisti pa ni većina njegovih stanovnika - ne zna! Tako sam otkrio Jevrejsko groblje na kraju Ulice Dože Đerđa, bezglavu sfingu u Kameničkom parku, delove Tvrđave u koje malo ko zalazi, zabačene ulice na Grbavici i Podbari...

Iako sam u međuvremenu proputovao ceo svet, a tokom radne nedelje najviše vremena provedem u Beogradu u kojem je (nažalost) skoncentrisano gotovo sve što mi je u mom poslu potrebno (ambasade, klijenti, marketinške agencije, javne ličnosti, vladine institucije...) - nikada mi nije padalo na pamet da se preselim iz Novog Sada. Tu nam je i dalje centrala kompanije sa 200 zaposlenih, štamparija koja zapošljava 120 ljudi...

Pre 12 godina kupio sam 160 godina staru kuću u centru grada i u “Enciklopediji Novog Sada” istražio ko su sve bili njeni slavni stanari - od trgovačke porodice Milutinović čija se kćerka udala za Svetozara Miletića, preko brodovlasnika Nikole Forovića (na njegovom parobrodu “Napredak” je Matica srpska preseljena iz Budimpešte u Novi Sad) do čuvenog glumca Ivana Hajtla.

Novi Sad je grad u kojem želim da žive moje kćerke i trudiću se zajedno sa svima koji ga vole da ga svakodnevno činimo što boljim mestom za život naše dece.

Dan oslobođenja od fašizma

Pre 73 godine, na današnji dan, Novi Sad je oslobođen od fašističkog okupatora. U 6.20 časova borci 2. bataljona Novosadskog  partizanskog odreda postavili su na Gradsku kuću zastavu. Po monografiji „Vojvodina u borbi“, nakon partizana 2. bataljona NPO-a, 23. oktobra 1944. godine oko 11 časova iz pravca Rumenke ušle su još dve čete 1. bataljona NPO-a.

Dve evropske titule

Novi Sad je glavni grad Autonomne pokrajine Vojvodine, drugi po veličini u Srbiji, u kome živi između 300 i 400 hiljada ljudi. Grad bogate prošlosti, čiji najbolji tragovi još traju i zrače, zajednica u kojoj se živi i mirno i dinamično. Grad koji ima dve evropske titule - biće prestonica kulture 2021. i omladinska prestonica 2019.