ГОДИНЕ СУ САМО БРОЈ Пензионер који уз осмех и сувенире негује традицију
Упркос годинама и пензији, многи старији суграђани још увек су окренути послу и радних навика не одричу се чак ни по високим температурама.
Један од таквих је и Мирослав Кашанин, дека који продаје сувенире у центру града, а најчешћи купци су му, како каже, „наше комшије”, посетиоци из региона, који су некада били уједињени у старој Југославији.
– Улица ти је правило без правила, кад се највише надаш да ће бити посла не буде га, а кад мислиш да нигде никог нема, наиђу три добра купца и направе већи пазар – рекао је Мирослав.
Иако је радно време баш у периоду кад је сунце најјаче, од 9 до 17 часова, он ипак успева да ухвати мало хлада и понеки поветарац иза кућице са сувенирима, где обично одмара када нема муштерија. У близини је и цистерна, која му помаже да се у било ком тренутку расхлади.
– Лепо је што су цистерне овде паркиране, додуше, вода је млака па зато и није баш за пиће, али је океј да се умијеш и расхладиш – појаснио је Кашанин.
Открио нам је шта је то што га у пензинерским данима већ 11 година мотивише да свакодневно долази на посао. Док већина њих одмара уз телевизор, он се свако јутро буди и своје слободне сате проводи радно.
– Супруга ми је преминула, а деца су у иностранству, па ми је овај посао неки вид „вентила”, изађеш и видиш се с познаницима, зарадиш, мада ја имам пензију, не бих ни морао – истакао је саговорник „Дневника“. – Међутим шта ћу од досаде, полудео бих сам у кући.
Иако су врућине, он не дозвољава да се затвори у кућу и осећа усамљено, већ се док ради дружи са људима и води занимљиве разговоре.
Текст и фото: М. Вукчевић