GODINE SU SAMO BROJ Penzioner koji uz osmeh i suvenire neguje tradiciju

Jedan od takvih je i Miroslav Kašanin, deka koji prodaje suvenire u centru grada, a najčešći kupci su mu, kako kaže, „naše komšije”, posetioci iz regiona, koji su nekada bili ujedinjeni u staroj Jugoslaviji.

– Ulica ti je pravilo bez pravila, kad se najviše nadaš da će biti posla ne bude ga, a kad misliš da nigde nikog nema, naiđu tri dobra kupca i naprave veći pazar – rekao je Miroslav.

Iako je radno vreme baš u periodu kad je sunce najjače, od 9 do 17 časova, on ipak uspeva da uhvati malo hlada i poneki povetarac iza kućice sa suvenirima, gde obično odmara kada nema mušterija. U blizini je i cisterna, koja mu pomaže da se u bilo kom trenutku rashladi.

– Lepo je što su cisterne ovde parkirane, doduše, voda je mlaka pa zato i nije baš za piće, ali je okej da se umiješ i rashladiš – pojasnio je Kašanin.

Otkrio nam je šta je to što ga u penzinerskim danima već 11 godina motiviše da svakodnevno dolazi na posao. Dok većina njih odmara uz televizor, on se svako jutro budi i svoje slobodne sate provodi radno.

– Supruga mi je preminula, a deca su u inostranstvu, pa mi je ovaj posao neki vid „ventila”,  izađeš i vidiš se s poznanicima, zaradiš, mada ja imam penziju, ne bih ni morao – istakao je sagovornik „Dnevnika“. – Međutim šta ću od dosade, poludeo bih sam u kući.

Iako su vrućine, on ne dozvoljava da se zatvori u kuću i oseća usamljeno, već se dok radi druži sa ljudima i vodi zanimljive razgovore.

Tekst i foto: M. Vukčević