„ФТН Информатика”: Мисија која траје целу деценију
Факултет теничких наука Универзитета у Новом Саду надалеко је познат по сарадњи с бројним фирмама и компанијама, а да би олакшали ту повезаност с привредом, запослени с Департмана за рачунарство и информатику, тачније професорка Зора Коњовић, пре тачно десет годна основали су фирму „ФТН Информатика”.
Данас та компанија, осим развоја софтвера, као основну делатност наводи и обуку из програмирања, односно курсеве који све оне који желе да се опробају у свету информационих технологија обучавају за неку од професија из те струке, усклађујући своју понуду с потражњом на тржишту рада.
„У доба када је компанија настала, постало је јасно да, ако већ хоћемо да настава на факултету буде квалитетна, морамо да задржимо сарадњу с привредом, а то је лакше организовати ако имате фирму“, објашњава директор „ФТН Информатика” од самог оснивања Бранко Милосављевић. „Први озбиљнији уговор имали смо с ДДОР-ом „Нови Сад”, с којим и данас сарађујемо. Осим осигурања, управљање документима, дигиталне библиотеке и пословни информациони системи су главне групе пројеката којима смо се до сада бавили.“
Није лако бити програмер
„Очигледно није лако бити програмер јер да јесте, не би их мањкало. Ипак, ми мислимо да није баш толико тешко и то покушавамо да покажемо кроз курсеве и одговоримо на потребу локалне заједице. Универзитет годишње избаци неколико стотина дипломаца у тој струци и већина њих је већ на четвртој години запослена. Индустрији, дефинитивно, треба више од тога“, каже Бранко Милосављевић.
Пошто је у питању фима која окупља запослене с Катедре ФТН-а за информатику, Милосаљевић каже да је њихово колективно искуство изражено не само кроз пројекте које су радили у склопу фирме него и кроз друге референце током каријера. То богато искуство Милосављевић и његове колеге се труде да пренесу и полазницима курсева које организује фирма којом он руководи, а о томе колико су успешни у томе говори и значајан број бивших полазника који су сада запослени у бројним новосадским ИТ компанијама.
Наш саговорник објашњава да „ФТН Информатика” сарађује с неким од најзначајнијих послодаваца у ИТ-у у Новом Саду, који су непосредно заинтересовани за запошљавање њихових полазника. Захваљујући континуираној комуникацији између њих, по завршетку курса, компаније добијају информације о томе и позивају људе на селекцију и интервјуе.
Почетни курс шанса за улазак у ИТ свет
Мада су најпре покренули курс „Јава web девелопмент”, који спада у напредне, усмерен на оне који имају одређену базу знања коју је потребно попунити да би се запослили, „ФТН Информатика” је убрзо покренула још седам курсева, међу којима и почетни, Основе програмирања. С обзиром на то да напредни курсеви захтевају одређену почетну базу знања, Основе програмирања су конципиране тако да полазник може да се упише без икаквог предзнања о програмирању.
„Трудили смо се да курс не буде ни прескуп ни предугачак јер неко ко није у тој професији не може да зна да ли има одређеног талента за програмирање, што је у некој мери неопходно да би се бавио тим послом“, објашњава координатор курсева „ФТН Информатике” Александар Бошњак.“Курс је апсолутно практичан и оспособљава полазника да, приликом решавања домаћег задатка, самостално код куће решава проблеме програмирањем, а с тим се, без обзира на ниво комплексности, суочавају и већ запослени девелопери у фирми.
Тако наш полазник може створити слику о томе какав ће бити његов будући посао и закључити да ли му се свиђа јер тешко да ће моћи да се посвети осмочасовном решавању прграмског проблема на дуже стазе ако му се сам посао не допада. Затим, треба да схвати и да ли има одређену дозу талента за то.“На крају завршног теста, Александар и његове колеге поразговарају са сваким полазником, али наглашава да предавачи могу формирати оцену само на основу показаног током теста. Ипак, он наглашава да је суштина курса у томе да помогне полазнику да донесе одлуку о даљем инвестирању времена, енергије и новца у ИТ смеру.
Полазници курсева од матураната до дипломаца
Полазници курсева „ФТН Информатике” имају, у просеку, између 27 и 35 година, а у унајвећем броју случајева то су људи који су након завршеног факултета неколико година безуспешно тражили посао. Међу њима има и немали број четрдесетогодишњака, али они углавном већ раде у некој сфери и желе да попуне празнину у знању. Међутим, има и полазника који тек завршавају средњу школу и планирају да уђу у ИТ свет па желе да провере да ли им та струка лежи.
По речима нашег саговорника, основни мотив за упис на курсеве „ФТН Инфрматике” је преквалификација те већина полазника има академско образовање, али је реч о факултету који тренутно не даје могућност запослења па је међу њима много економиста, правника или технолога који су неколико година на бироу. Курс Основе програмирања, који кошта 240 евра, траје 36 часова распоређених у 18 термина, а настава је после 17.45 часова да би га могли похађати и запослени.
Многе су већ запослили
После Основа програмирања, као припреме за све напредне програмерске курсеве, „ФТН Информатика” нуди и обуке за различите сегменте прорамирања веб-апликације, која је, по речима Александра Бошњака, већински призвод новосадске ИТ индустрије. Курсеви које организује та фирма управо се и обликују према тренутној тражњи ИТ кадрова на тржишту Новог Сада, усмерени ка попуњавању јаза који настаје између потражње за људима који имају потребно знање и тренутног стања. Ове године, крз курсеве „ФТН Информатике” проћи ће 700 полазника.
„Веб-апликација, која омогућава интеракцију између корисника и самог сајта, има два дела“, клијентски и серверски, а ми људе учимо да програмирају оба“, каже Александар.
Како је он објаснио, за обуку у програмирању клијентског дела апликације намењен је „Фронт енд девелопмент” курс, а за северски „Јава web девелопмент” курс. Осим тога, пошто у Новом Саду постоје компаније које не користе „јаву”, него плаћене „Мајкрософт” технологије, постоји и „.net web девелопмент” курс као пандан „Јава web девелопмент”-у. Постоји и „Тест-курс”, где се корисник учи да комплетно тестира веб-апликацију, као и курс „Андроид аплицатион девелопмент” који се бави креирањем апликација за мобилне телефоне и таблете. „Linux” курсеви служе да се полазник припреми за позицију систем-администратора, а постоји и курс базе података, који се посебно бави том темом. Како су нам рекли у „ФТН Информатика”, ускоро покрећу и иОС курс.
Девојака мање, али лакше стижу до посла
Што се тиче родне структре, Александар Бошњак примећује да се инжењерски послови углавном везују за мушкарце. На курсевима којима он руководи око 30 одсто је девојака, с тим што се оне нешто више занимају за тест-девеломент.„По курсу примамо највише 16 људи, да би предавач могао сваком да се посвети у потребној мери. Рецимо, да на „Јави” буде десет мушкараца према шест жена, али на „Фронт енду”, који ипак захтева и мало осећаја за лепо и детаље јер има елементе веб-дизајна, број девојака и момака је изједначен, а на тест-курсу најчешће превагну жене. Приметили смо и да се девојке прилично интензивно запошљавају након курсева, а томе углавом доприноси и утицај западне пословне политке“, каже Бошњак.
„Након сваког завршеног курса својим партнерима, међу којима су водеће ИТ фирме у Новом Саду, шаљемо сумарне извештаје. Те фирме онда, у заисности од својих тренутних потреба за запосленима, позивају људе на селекцију. Велики број наших полазника који су успешно завршили курсеве и добија посао у некој од тих компанија. Примера ради, у фирми с којом најдуже сарађујемо, око четири године, сада има тридесетак запослених који су се обучавали на нашим курсевима“, похвалио се Александар Бошњак.
Учење и усавршавање
Једна од полазница курсева „ФТН Информатике”, која је захваљујући томе успела да нађе посао у ИТ струци, јесте и Неда Распоповић. Некада сарадница у настави за математику и статистику на приватом факултету, Неда је данас тим-лидер у страној ИТ компанији.
„Кључна ствар која ме је заинтересовала у ИТ струци је рад у динамичком окружењу и могућност сталног учења и усавршавања“, каже Неда.“С обзиром на то да сам већ имала одређено предзнање, одлучила сам да покушам да се усавршим у тој области. Похађала сам курсеве Основе програмирања, „Тест-дивелопмент”, „Јава Веб Девелопмент” и Основе Линукса”.
Курсеви су веома обимни и од полазника захтевају много рада и труда, али то је једини начин да се сложени концепти усвоје у релативно кратком периоду. Предавачи су посвећени и стрпљиви, труде се да објасне садржај до најситнијих детаља и увек су доступни за додатну помоћ и појашњења. Курсеви су одлична полазна основа и кандидати који су усвојили предвиђено градиво имају базично знање које ће им, у недостатку искуства, непроцењиво значити на интервјуима за посао.“
Наша саговорница запослена је у компанији „Pannonia-Expertise” као Quality Енгинеер и њен посао је развијање окружења за писање аутоматских тестова за банкарски софтвер. Како каже, веома је задовољна тим послом, а највише тимском атмосфером која подстиче стално учење и усавршавање. Ипак, то не значи да ће стати с образовањем,те јој је у плану да похађа још неки курс који организује „ФТН Информатика” јер, како каже, било који посао у ИТ струци захтева констатно усавршавање и учење нових технологија.
Већа цена – мање страних клијената
Опште је познато да су домаће ИТ фирме претежно оријентисане на светско тржиште и да су њихови клијенти углавном иностране фирме. По речима директра фирме „ФТН Информатика” и редовног професора на Факултету техничких наука Бранка Милосављевића, први мотив да неко ради с фирмама из Србије, осим квалитета, јесте то што су јефтиније. Међутим, има и јефтинијих.
„Ипак, ми имамо ту згодну нишу да смо у истој временској зони као и западноевропски клијенти и из истог смо културног миљеа, односно не постоји значајна културолошка дистанца, као што је то случај с Индијцима или Кинезима, који већ другачије раде и комуницирају“, објашњава Милосављевић.
Цена рада, због које се, између осталог, страни клијенти одлучују за домаће фирме, зависи и од плате коју те компаније исплаћују програмерима. Александар Бошњак из компаније „ФТН Информатика” и сарадник у настави на ФТН-у, додаје да, уколико ИТ стручњака у Новом Саду буде премало и постојећи запослени постану ексклузивни, цена њиховог рада ће скочити, а самим тим и цена услуге коју фирма нуди клијенту.
„Онда ће Немац, Швајцарац, Холанђанин у једном тренутку да изгуби интерес да пројекат да српској компанији, него ће наћи неког ко ради за мање новца“, каже Александар.“ Дугорочо гледано, обуке као што су наше раде на одрживости ИТ индустрије у Новом Саду. Јесте да у некој мери утичемо на смањење цене рада додајући нове људе на тржиште рада, али због тога ће та домаћа ИТ прича да траје. Ако не би било тако, цена би скакала и наше фирме би имале све мање клијената.“
Бранко Милосављевић напомињеда и да сам ФТН посебно ради на практичном и предузетничком духу међу студентима, те су бројни запослени, али и оснивачи, mеnayеri и директори у новосадским фирмама заправо његови некадашњи студенти. Отуда, каже, и настаје партнерски однос између тих фирми и „ФТН Информатика”.
Драгана Ристић