„FTN Informatika”: Misija koja traje celu deceniju

Danas ta kompanija, osim razvoja softvera, kao osnovnu delatnost navodi i obuku iz programiranja, odnosno kurseve koji sve one koji žele da se oprobaju u svetu informacionih tehnologija obučavaju za neku od profesija iz te struke, usklađujući svoju ponudu s potražnjom na tržištu rada.

„U doba kada je kompanija nastala, postalo je jasno da, ako već hoćemo da nastava na fakultetu bude kvalitetna, moramo da zadržimo saradnju s privredom, a to je lakše organizovati ako imate firmu“, objašnjava direktor „FTN Informatika” od samog osnivanja Branko Milosavljević. „Prvi ozbiljniji ugovor imali smo s DDOR-om „Novi Sad”, s kojim i danas sarađujemo. Osim osiguranja, upravljanje dokumentima, digitalne biblioteke i poslovni informacioni sistemi su glavne grupe projekata kojima smo se do sada bavili.“

Nije lako biti programer 



„Očigledno nije lako biti programer jer da jeste, ne bi ih manjkalo. Ipak, mi mislimo da nije baš toliko teško i to pokušavamo da pokažemo kroz kurseve i odgovorimo na potrebu lokalne zajedice. Univerzitet godišnje izbaci nekoliko stotina diplomaca u toj struci i većina njih je već na četvrtoj godini zaposlena. Industriji, definitivno, treba više od toga“, kaže Branko Milosavljević.

Pošto je u pitanju fima koja okuplja zaposlene s Katedre FTN-a za informatiku, Milosaljević kaže da je njihovo kolektivno iskustvo izraženo ne samo kroz projekte koje su radili u sklopu firme nego i kroz druge reference tokom karijera. To bogato iskustvo Milosavljević i  njegove kolege se trude da prenesu i polaznicima kurseva koje organizuje firma kojom on rukovodi, a o tome koliko su uspešni u tome govori i značajan broj bivših polaznika koji su sada zaposleni u brojnim novosadskim IT kompanijama.

Naš sagovornik objašnjava da „FTN Informatika” sarađuje s nekim od najznačajnijih poslodavaca u IT-u u Novom Sadu, koji su neposredno zainteresovani za zapošljavanje njihovih polaznika. Zahvaljujući kontinuiranoj komunikaciji između njih, po završetku kursa, kompanije dobijaju informacije o tome i pozivaju ljude na selekciju i intervjue.

Početni kurs šansa za ulazak u IT svet

Mada su najpre pokrenuli kurs „Java web development”, koji spada u napredne, usmeren na one koji imaju određenu bazu znanja koju je potrebno popuniti da bi se zaposlili, „FTN Informatika” je ubrzo pokrenula još sedam kurseva, među kojima i početni, Osnove programiranja. S obzirom na to da napredni kursevi zahtevaju određenu početnu bazu znanja, Osnove programiranja su koncipirane tako da polaznik može da se upiše bez ikakvog predznanja o programiranju.

„Trudili smo se da kurs ne bude ni preskup ni predugačak jer neko ko nije u toj profesiji ne može da zna da li ima određenog talenta za programiranje, što je u nekoj meri neophodno da bi se bavio tim poslom“, objašnjava koordinator kurseva „FTN Informatike” Aleksandar Bošnjak.“Kurs je apsolutno praktičan i osposobljava polaznika da, prilikom rešavanja domaćeg zadatka, samostalno kod kuće rešava probleme programiranjem, a s tim se, bez obzira na nivo kompleksnosti, suočavaju i već zaposleni developeri u firmi.

Tako naš polaznik može stvoriti sliku o tome kakav će biti njegov budući posao i zaključiti da li mu se sviđa jer teško da će moći da se posveti osmočasovnom rešavanju prgramskog problema na duže staze ako mu se sam posao ne dopada. Zatim, treba da shvati i da li ima određenu dozu talenta za to.“Na kraju završnog testa, Aleksandar i njegove kolege porazgovaraju sa svakim polaznikom, ali naglašava da predavači mogu formirati ocenu samo na osnovu pokazanog tokom testa. Ipak, on naglašava da je suština kursa u tome da pomogne polazniku da donese odluku o daljem investiranju vremena, energije i novca u IT smeru.

Polaznici kurseva od maturanata do diplomaca

Polaznici kurseva „FTN Informatike” imaju, u proseku, između 27 i 35 godina, a u unajvećem broju slučajeva to su ljudi koji su nakon završenog fakulteta nekoliko godina bezuspešno tražili posao. Među njima ima i nemali broj četrdesetogodišnjaka, ali oni uglavnom već rade u nekoj sferi i žele da popune prazninu u znanju. Međutim, ima i polaznika koji tek završavaju srednju školu i planiraju da uđu u IT svet pa žele da provere da li im ta struka leži.

Po rečima našeg sagovornika, osnovni motiv za upis na kurseve „FTN Infrmatike” je prekvalifikacija te većina polaznika ima akademsko obrazovanje, ali je reč o fakultetu koji trenutno ne daje mogućnost zaposlenja pa je među njima mnogo ekonomista, pravnika ili tehnologa koji su nekoliko godina na birou. Kurs Osnove programiranja, koji košta 240 evra, traje 36 časova raspoređenih u 18 termina, a nastava je posle 17.45 časova da bi ga mogli pohađati i zaposleni.

Mnoge su već zaposlili

Posle Osnova programiranja, kao pripreme za sve napredne programerske kurseve, „FTN Informatika” nudi i obuke za različite segmente proramiranja veb-aplikacije, koja je, po rečima Aleksandra Bošnjaka, većinski prizvod novosadske IT industrije. Kursevi koje organizuje ta firma upravo se i oblikuju prema trenutnoj tražnji IT kadrova na tržištu Novog Sada, usmereni ka popunjavanju jaza koji nastaje između potražnje za ljudima koji imaju potrebno znanje i trenutnog stanja. Ove godine, krz kurseve „FTN Informatike” proći će 700 polaznika.

„Veb-aplikacija, koja omogućava interakciju između korisnika i samog sajta, ima dva dela“, klijentski i serverski, a mi ljude učimo da programiraju oba“,  kaže Aleksandar.

Kako je on objasnio, za obuku u programiranju klijentskog dela aplikacije namenjen je „Front end development” kurs, a za severski „Java web development” kurs. Osim toga, pošto u Novom Sadu postoje kompanije koje ne koriste „javu”, nego plaćene „Majkrosoft” tehnologije, postoji i „.net web development” kurs kao pandan „Java web development”-u. Postoji i „Test-kurs”, gde se korisnik uči da kompletno testira veb-aplikaciju, kao i kurs „Android aplication development” koji se bavi kreiranjem aplikacija za mobilne telefone i tablete. „Linux” kursevi služe da se polaznik pripremi za poziciju sistem-administratora, a postoji i kurs baze podataka, koji se posebno bavi tom temom. Kako su nam rekli u „FTN Informatika”, uskoro pokreću i iOS kurs.

Devojaka manje, ali lakše stižu do posla  



Što se tiče rodne struktre, Aleksandar Bošnjak primećuje da se inženjerski poslovi uglavnom vezuju za muškarce. Na kursevima kojima on rukovodi oko 30 odsto je devojaka, s tim što se one nešto više zanimaju za test-develoment.„Po kursu primamo najviše 16 ljudi, da bi predavač mogao svakom da se posveti u potrebnoj meri. Recimo, da na „Javi” bude deset muškaraca prema šest žena, ali na „Front endu”, koji ipak zahteva i malo osećaja za lepo i detalje jer ima elemente veb-dizajna, broj devojaka i momaka je izjednačen, a na test-kursu najčešće prevagnu žene. Primetili smo i da se devojke prilično intenzivno zapošljavaju nakon kurseva, a tome uglavom doprinosi i uticaj zapadne poslovne politke“, kaže Bošnjak. 

„Nakon svakog završenog kursa svojim partnerima, među kojima su vodeće IT firme u Novom Sadu, šaljemo sumarne izveštaje. Te firme onda, u zaisnosti od svojih trenutnih potreba za zaposlenima, pozivaju ljude na selekciju. Veliki broj naših polaznika koji su uspešno završili kurseve i dobija posao u nekoj od tih kompanija. Primera radi, u firmi s kojom najduže sarađujemo, oko četiri godine, sada ima tridesetak zaposlenih koji su se obučavali na našim kursevima“, pohvalio se Aleksandar Bošnjak.

Učenje i usavršavanje

Jedna od polaznica kurseva „FTN Informatike”, koja je zahvaljujući tome uspela da nađe posao u IT struci, jeste i Neda Raspopović. Nekada saradnica u nastavi za matematiku i statistiku na privatom fakultetu, Neda je danas tim-lider u stranoj IT kompaniji.

„Ključna stvar koja me je zainteresovala u IT struci je rad u dinamičkom okruženju i mogućnost stalnog učenja i usavršavanja“, kaže Neda.“S obzirom na to da sam već imala određeno predznanje, odlučila sam da pokušam da se usavršim u toj oblasti. Pohađala sam kurseve Osnove programiranja, „Test-divelopment”, „Java Veb Development” i Osnove Linuksa”.

Kursevi su veoma obimni i od polaznika zahtevaju mnogo rada i truda, ali to je jedini način da se složeni koncepti usvoje u relativno kratkom periodu. Predavači su posvećeni i strpljivi, trude se da objasne sadržaj do najsitnijih detalja i uvek su dostupni za dodatnu pomoć i pojašnjenja. Kursevi su odlična polazna osnova i kandidati koji su usvojili predviđeno gradivo imaju bazično znanje koje će im, u nedostatku iskustva, neprocenjivo značiti na intervjuima za posao.“

Naša sagovornica zaposlena je u kompaniji „Pannonia-Expertise” kao  Quality Engineer i njen posao je razvijanje okruženja za pisanje automatskih testova za bankarski softver. Kako kaže, veoma je zadovoljna tim poslom, a najviše timskom atmosferom koja podstiče stalno učenje i usavršavanje. Ipak, to ne znači da će stati s obrazovanjem,te joj je u planu da pohađa još neki kurs koji organizuje „FTN Informatika” jer, kako kaže, bilo koji posao u IT struci zahteva konstatno usavršavanje i učenje novih tehnologija.

Veća cena – manje stranih klijenata

Opšte je poznato da su domaće IT firme pretežno orijentisane na svetsko tržište i da su njihovi klijenti uglavnom inostrane firme. Po rečima direktra firme „FTN Informatika” i redovnog profesora na Fakultetu tehničkih nauka Branka Milosavljevića, prvi motiv da neko radi s firmama iz Srbije, osim kvaliteta, jeste to što su jeftinije. Međutim, ima i jeftinijih.

„Ipak, mi imamo tu zgodnu nišu da smo u istoj vremenskoj zoni kao i zapadnoevropski klijenti i iz istog smo kulturnog miljea, odnosno ne postoji značajna kulturološka distanca, kao što je to slučaj s Indijcima ili Kinezima, koji već drugačije rade i komuniciraju“, objašnjava Milosavljević.

Cena rada, zbog koje se, između ostalog, strani klijenti odlučuju za domaće firme, zavisi i od plate koju te kompanije isplaćuju programerima. Aleksandar Bošnjak iz kompanije „FTN Informatika” i saradnik u nastavi na FTN-u, dodaje da, ukoliko IT stručnjaka u Novom Sadu bude premalo i postojeći zaposleni postanu ekskluzivni, cena njihovog rada će skočiti, a samim tim i cena usluge koju firma nudi klijentu.

„Onda će Nemac, Švajcarac, Holanđanin u jednom trenutku da izgubi interes da projekat da srpskoj kompaniji, nego će naći nekog ko radi za manje novca“, kaže Aleksandar.“ Dugoročo gledano, obuke kao što su naše rade na održivosti IT industrije u Novom Sadu. Jeste da u nekoj meri utičemo na smanjenje cene rada dodajući nove ljude na tržište rada, ali zbog toga će ta domaća IT priča da traje. Ako ne bi bilo tako, cena bi skakala i naše firme bi imale sve manje klijenata.“    

Branko Milosavljević napominjeda i da sam FTN posebno radi na praktičnom i preduzetničkom duhu među studentima, te su brojni zaposleni, ali i osnivači, menayeri i direktori u novosadskim firmama zapravo njegovi nekadašnji studenti. Otuda, kaže, i nastaje partnerski odnos između tih firmi i „FTN Informatika”.

 Dragana Ristić