(ФОТО) ДНЕВНИК У АЛМАШКОМ КРАЈУ Погледајте како тренутно изгледа најстарији део града; Радови на обнови у пуном јеку
У склопу ревитализације и реконструкције Алмашког краја до сад је у потпуности завршено поплочавање каменом коцком - порфиром у улицама Златне греде, део од Николе Пашића до Даничићеве, у Улици Милована Видаковића и у Скерлићевој и то потез од Улице Николе Пашића до Милована Видаковића.
Екипа „Дневника” обишла је део Алмашког краја у ком су најинтензивнији радови. Како смо се уверили у Улици Златне греде већ су постављене клупе и јавна расвета, а радници поплочавају последње метре од угла Даничићеве и Александра Тишме. На другом крају, на раскрсници Златне греде, Скерлићеве, Саве Вуковића и Ђорђа Јовановића у току је постављање инсталација, због чега је тај део тешко проходан.
Пројекат обнове Алмашког краја обухвата простор оивичен Алмашком улицом на северу, Косовском на истоку, Темеринском и Тргом Марије Трандафил на западу и Пашићевом улицом на југу, које уједно представљају главне саобраћајне везе са осталим деловима града, а који одликују времешне куће, вијугаве уске улице, заједнички финансирају Покрајинска влада и Град Нови Сад. Приликом недавног обиласка Алмашаког краја, најстаријег српског дела града из 1718. године, градоначелник Новог Сада Милан Ђурић рекао је да ће на том простору бити постављена паметна расвета, урбани мобилијар, додатно зеленило ће бити засађено, док ће куће знаменитих Новосађана бити обележене.
- Завршетком тог пројекта Нови Сад ће добити још један центар, или део пешачке зоне, а када буде изграђен пешачко - бициклистички мост преко Дунава стећи ће се услови и за трећи центар - Подграђе - најавио је тада Ђурић.
Урбанистичко-архитектонским пројектом уређења просторно културно-историјске целине Алмашки крај, који се убраја међу најзначајније пројекте у новосадској историји, обухваћен је простор површине 22,58 хектара, односно 20 улица и 600 објеката. У склопу пројекта планирана је реконструикција целокупне водоводне и канализационе мреже, постављењеа нове расвете и урбаног мобилијара, улице ће бити прекривене каменом коцком, а биће и потпуно другачије уређен саобраћајни ток. Када је реч о зеленилу, према проценама сада у Алмашком крају има између 200 и 250 стабала. Њихов број ће бити удвостручен након обнове, што ће посебно допринети лепоти амбијента.
Због обимности и сложености радова реч је о вишегодишњем пројекту, који ће трајати између пет и седам година. Неимари раде искључиво по мерама струке, заштитара и, уз пуно уважавање мишљења људи који живе у том делу града. Све куће које су у режиму заштите биће саниране, односно радови ће обухватати обнову кровова, замену олука, уређење фасада, а у неким случајевима и замену столарије. С радовима се не сме журити и сваки објекат захтева посебан приступ, јер су неке куће у изузетно лошем стању, поједине саграђене још у 19. веку. У то су се неимари уверили када су крајем јануара почеле да се урушавају две куће у Скерлићевој улици због изузетно плитких и нестабилних темеља, што је у међувремену санирано.
Подсетимо, представници новосадске фирме ДБА, предвођени директором Ђорђем Бајилом, аутори пројекта урбанистичко-архитектонског уређења просторне културно-историјске целине – Алмашког краја у Новом Саду, прошле године су у Паризу примили престижну награду „Architizеr A+Award“, у категорији „Унбилд ландспаце“.
Простор између данашње Алмашке и Саборне црква су од 1716. до 1718. године, због сукоба са коморским и жупанијским службеницима, населили становници села Алмаш које се пружало између Новог Сада, Темерина, Сирига и Сентомаша( Србобрана). Главни потези Алмашког краја могу се видети на плану Петроварадинског шанца из 1745. године. Неправилне кривудаве улице одударају од остатка Новог Сада, а становници су градили куће и улице по принципу суве греде, прилагођене природним условима и остале су сачуване до данас.
Пројекат се изводи уз надзор пројектаната и Завода за заштиту споменика културе, уз координационо тело које чине представници Покрајинске владе, Града Новог Сада, Српске православне цркве, Матице српске и Удружења „Алмашани“.
Удружења грађана „Алмашани” покренуло је иницијативу да се у Алмашком крају подигне споменик у част Захарија Орфелина, једном од најпознатијих српских културних радника, талентованом ствараоцу у више од 20 вештина, попут калиграфије, бакрореза, књижевности, песништва, компоновања, а који је живео у Скрелићевој улици и који је био парохијанин Алмашке цркве. У плану је да споменик буде смештен у јужном делу раскрснице улица Златне греде, Скерлићеве, Саве Вуковића и Ђорђа Јовановића, на месту сусрета улица Златне греде и Скрелићеве, испред објекта у Скерлићевој број 37.
Силвиа Ковач
фото: С. Ковач,
ФБ „Алмашки крај”
