(FOTO) DNEVNIK U ALMAŠKOM KRAJU Pogledajte kako trenutno izgleda najstariji deo grada; Radovi na obnovi u punom jeku

Foto: FB Almaški kraj

U sklopu revitalizacije i rekonstrukcije Almaškog kraja do sad je u potpunosti završeno popločavanje kamenom kockom - porfirom u ulicama Zlatne grede, deo od Nikole Pašića do Daničićeve, u Ulici Milovana Vidakovića i u Skerlićevoj i to potez od Ulice Nikole Pašića do Milovana Vidakovića.

Ekipa „Dnevnika” obišla je deo Almaškog kraja u kom su najintenzivniji radovi. Kako smo se uverili u Ulici Zlatne grede već su postavljene klupe i javna rasveta, a radnici popločavaju poslednje metre od ugla Daničićeve i Aleksandra Tišme. Na drugom kraju, na raskrsnici Zlatne grede, Skerlićeve, Save Vukovića i Đorđa Jovanovića u toku je postavljanje instalacija, zbog čega je taj deo teško prohodan.

Projekat obnove Almaškog kraja obuhvata prostor oivičen Almaškom ulicom na severu, Kosovskom na istoku, Temerinskom i Trgom Marije Trandafil na zapadu i Pašićevom ulicom na jugu, koje ujedno predstavljaju glavne saobraćajne veze sa ostalim delovima grada, a koji odlikuju vremešne kuće, vijugave uske ulice, zajednički finansiraju Pokrajinska vlada i Grad Novi Sad. Prilikom nedavnog obilaska Almašakog kraja, najstarijeg srpskog dela grada iz 1718. godine, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić rekao je da će na tom prostoru biti postavljena pametna rasveta, urbani mobilijar, dodatno zelenilo će biti zasađeno, dok će kuće znamenitih Novosađana biti obeležene.

Završetkom ovog projekta Novi Sad će dobiti još jedan centar, ili deo pešačke zone, a kada bude izgrađen pešačko-biciklistički most preko Dunava steći će se uslovi i za treći centar – Podgrađe (gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić)

- Završetkom tog projekta Novi Sad će dobiti još jedan centar, ili deo pešačke zone, a kada bude izgrađen pešačko - biciklistički most preko Dunava steći će se uslovi i za treći centar - Podgrađe - najavio je tada Đurić.

Urbanističko-arhitektonskim projektom uređenja prostorno kulturno-istorijske celine Almaški kraj, koji se ubraja među najznačajnije projekte u novosadskoj istoriji, obuhvaćen je prostor površine 22,58 hektara, odnosno 20 ulica i 600 objekata. U sklopu projekta planirana je rekonstruikcija celokupne vodovodne i kanalizacione mreže, postavljenjea nove rasvete i urbanog mobilijara, ulice će biti prekrivene kamenom kockom, a biće i potpuno drugačije uređen saobraćajni tok. Kada je reč o zelenilu, prema procenama sada u Almaškom kraju ima između 200 i 250 stabala. Njihov broj će biti udvostručen nakon obnove, što će posebno doprineti lepoti ambijenta.

Prema procenama, sada u Almaškom kraju ima između 200 i 250 stabala. Njihov broj će biti udvostručen nakon obnove, što će posebno doprineti lepoti ambijenta

Zbog obimnosti i složenosti radova reč je o višegodišnjem projektu, koji će trajati između pet i sedam godina. Neimari rade isključivo po merama struke, zaštitara i, uz puno uvažavanje mišljenja ljudi koji žive u tom delu grada. Sve kuće koje su u režimu zaštite biće sanirane, odnosno radovi će obuhvatati obnovu krovova, zamenu oluka, uređenje fasada, a u nekim slučajevima i zamenu stolarije. S radovima se ne sme žuriti i svaki objekat zahteva poseban pristup, jer su neke kuće u izuzetno lošem stanju, pojedine sagrađene još u 19. veku. U to su se neimari uverili kada su krajem januara počele da se urušavaju dve kuće u Skerlićevoj ulici zbog izuzetno plitkih i nestabilnih temelja, što je u međuvremenu sanirano.

U Ulici Zlatne grede već su postavljene klupe i javna rasveta, a radnici popločavaju poslednje metre od ugla Daničićeve ulice i Aleksandra Tišme

Podsetimo, predstavnici novosadske firme DBA, predvođeni direktorom Đorđem Bajilom, autori projekta urbanističko-arhitektonskog uređenja prostorne kulturno-istorijske celine – Almaškog kraja u Novom Sadu, prošle godine su u Parizu primili prestižnu nagradu „Architizer A Award“, u kategoriji „Unbild landspace“.

Jedinstveni krivudavi sokaci

Prostor između današnje Almaške i Saborne crkva su od 1716. do 1718. godine, zbog sukoba sa komorskim i županijskim službenicima, naselili stanovnici sela Almaš koje se pružalo između Novog Sada, Temerina, Siriga i Sentomaša( Srbobrana). Glavni potezi Almaškog kraja mogu se videti na planu Petrovaradinskog šanca iz 1745. godine. Nepravilne krivudave ulice odudaraju od ostatka Novog Sada, a stanovnici su gradili kuće i ulice po principu suve grede, prilagođene prirodnim uslovima i ostale su sačuvane do danas.

Projekat se izvodi uz nadzor projektanata i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, uz koordinaciono telo koje čine predstavnici Pokrajinske vlade, Grada Novog Sada, Srpske pravoslavne crkve, Matice srpske i Udruženja „Almašani“.

Sve kuće koje su u režimu zaštite biće sanirane, odnosno, radovi će obuhvatati obnovu krovova, zamenu oluka, uređenje fasada, a u nekim slučajevima i zamenu stolarije

Sećanje na Zaharija Orfelina

Udruženja građana „Almašani” pokrenulo je inicijativu da se u Almaškom kraju podigne spomenik u čast Zaharija Orfelina, jednom od najpoznatijih srpskih kulturnih radnika, talentovanom stvaraocu u više od 20 veština, poput kaligrafije, bakroreza, književnosti, pesništva, komponovanja, a koji je živeo u Skrelićevoj ulici i koji je bio parohijanin Almaške crkve. U planu je da spomenik bude smešten u južnom delu raskrsnice ulica Zlatne grede, Skerlićeve, Save Vukovića i Đorđa Jovanovića, na mestu susreta ulica Zlatne grede i Skrelićeve, ispred objekta u Skerlićevoj broj 37.

Silvia Kovač

foto: S. Kovač,

FB „Almaški kraj”