ФЕСТИВАЛ НАУКЕ И ОБРАЗОВАЊА Наука без баука за велике и мале

На једноставан, разумљив и креативан начин, што је формула која гарантује да ће се информације дуго, ако не и довека, памтити, могло се сазнати како направити пластику од млека, ко је створио језичка правила, шта раде доктори за биљке, али и какав је свет облака.

Да преносиоци знања и иницијатори идеја могу бити и деца, потврдила нам је ученица Дуња Јуришић из Основне школе „Симеон Араницки” у Старој Пазови. Она је представила роботску руку, направљену од тетрапака поводом Еколошке недеље, по предлогу једног ђака њене школе, који је модел видео на интернету.

– Она ради по Паскаловом закону, заснованом на сили потиска – рекла је Дуња. – Шприцеви су преко цевчица прикачени за одређене зглобове картонске руке, па како притискамо неки од њих, тако гурамо ваздух и померамо део.

Пуштајући дечји аутић низ стрму раван, асистент на Катедри ФТН-а за техничку механику Армин Берецки демонстрирао је потецијалну енергију.

– Што га с веће висине пустимо, то ће потенцијална енергија бити већа и претвориће се у кинетичку, па ће аутић моћи да направи цео круг на макети – објаснио је он, додавши да такве задатке раде на вежбама са студентима. – Требало би да су циљна група наших радионица пре свега средњошколци, али они су, нажалост, најмање заинтересовани. Углавном нам долазе деца од три до 12 година, која и те како умеју да изненаде промишљеним питањима. Тако је једног шестогодишњака занимало како аутић не падне кад се нађе на врху кружне путање, што већ задире у Њутнову механику, док је други малишан дошао с питањем шта се дешава са силом трења, и то баш тим речима.

Ученика четвртог разреда основне школе Павла Ковачевића затекли смо с братом близанцем Николом код штанда са yinovskim бубашвабама, које се ипак није осмелио да узме у руке. Пре тога је стигао да обиђе и остале павиљоне Фестивала.

– Радили смо тестове колико смо спретни, то јест какви су нам рефлекси, тако што су нам мерили за колико ћемо ухватити лењир, а на беби-лутки су нам показали како се даје вештачко дисање. Ипак, мислим да се нећу бавити медицином него ћу бити програмер, пошто ми се свидело кад смо правили игрице – признао је Павле, мислећи на „Увод у Скратћ” који су приредили гости Фестивала, „Војвођански ИКТ кластер”, док су Николине очи, осим у инсекте које не срећемо често, биле упрте у трактор, паркиран испред Пољопривредног факултета.

Студенткиња треће године сточарства на Пољопривредном факултету Јелена Тодић показивала је кошницу с пчелињим друштвом и матицом, ове године обележеном зеленом бојом, али је и одгонетала заинтересованим посетиоцима вечиту дилему: како препознати прави мед.

– Природни мед се после извесног времена кристалише, а и не лепи се толико за прсте колико вештачки – објаснила је, додавши и да га папир неће упити када кане на њега, што се могло и проверити на лицу места.

С. Милачић