FESTIVAL NAUKE I OBRAZOVANJA Nauka bez bauka za velike i male
Jedanaesti međunarodni festival nauke i obrazovanja, održan proteklog vikenda u centralnom kampusu Univerziteta, uspeo je da s više od 60 interaktivnih radionica zainteresuje posetioce svih uzrasta.
Na jednostavan, razumljiv i kreativan način, što je formula koja garantuje da će se informacije dugo, ako ne i doveka, pamtiti, moglo se saznati kako napraviti plastiku od mleka, ko je stvorio jezička pravila, šta rade doktori za biljke, ali i kakav je svet oblaka.
Da prenosioci znanja i inicijatori ideja mogu biti i deca, potvrdila nam je učenica Dunja Jurišić iz Osnovne škole „Simeon Aranicki” u Staroj Pazovi. Ona je predstavila robotsku ruku, napravljenu od tetrapaka povodom Ekološke nedelje, po predlogu jednog đaka njene škole, koji je model video na internetu.
– Ona radi po Paskalovom zakonu, zasnovanom na sili potiska – rekla je Dunja. – Špricevi su preko cevčica prikačeni za određene zglobove kartonske ruke, pa kako pritiskamo neki od njih, tako guramo vazduh i pomeramo deo.
Puštajući dečji autić niz strmu ravan, asistent na Katedri FTN-a za tehničku mehaniku Armin Berecki demonstrirao je potecijalnu energiju.
– Što ga s veće visine pustimo, to će potencijalna energija biti veća i pretvoriće se u kinetičku, pa će autić moći da napravi ceo krug na maketi – objasnio je on, dodavši da takve zadatke rade na vežbama sa studentima. – Trebalo bi da su ciljna grupa naših radionica pre svega srednjoškolci, ali oni su, nažalost, najmanje zainteresovani. Uglavnom nam dolaze deca od tri do 12 godina, koja i te kako umeju da iznenade promišljenim pitanjima. Tako je jednog šestogodišnjaka zanimalo kako autić ne padne kad se nađe na vrhu kružne putanje, što već zadire u Njutnovu mehaniku, dok je drugi mališan došao s pitanjem šta se dešava sa silom trenja, i to baš tim rečima.
Učenika četvrtog razreda osnovne škole Pavla Kovačevića zatekli smo s bratom blizancem Nikolom kod štanda sa yinovskim bubašvabama, koje se ipak nije osmelio da uzme u ruke. Pre toga je stigao da obiđe i ostale paviljone Festivala.
– Radili smo testove koliko smo spretni, to jest kakvi su nam refleksi, tako što su nam merili za koliko ćemo uhvatiti lenjir, a na bebi-lutki su nam pokazali kako se daje veštačko disanje. Ipak, mislim da se neću baviti medicinom nego ću biti programer, pošto mi se svidelo kad smo pravili igrice – priznao je Pavle, misleći na „Uvod u Skratć” koji su priredili gosti Festivala, „Vojvođanski IKT klaster”, dok su Nikoline oči, osim u insekte koje ne srećemo često, bile uprte u traktor, parkiran ispred Poljoprivrednog fakulteta.
Studentkinja treće godine stočarstva na Poljoprivrednom fakultetu Jelena Todić pokazivala je košnicu s pčelinjim društvom i maticom, ove godine obeleženom zelenom bojom, ali je i odgonetala zainteresovanim posetiocima večitu dilemu: kako prepoznati pravi med.
– Prirodni med se posle izvesnog vremena kristališe, a i ne lepi se toliko za prste koliko veštački – objasnila je, dodavši i da ga papir neće upiti kada kane na njega, što se moglo i proveriti na licu mesta.
S. Milačić