ЕВО КОЛИКА ЈЕ ВРЕДНОСТ РАДОВА А ОДАБРАНИ СУ И ИЗВОЂАЧИ Ускоро обнова торња са сатом на горњем ЛУДВИГОВОМ БАСТИОНУ (фото)

Реч је о грађевинско–занатским и конзерваторско–рестаураторским радовима, а Завод за заштиту споменика културе недавно је одабрао фирме за те послове, док ће обнова сат куле трајати 150 радних дана.

Грађена од 1692. до 1780. године, на стени, на месту некадашњег средњевековног утврђења, Петроварадинска тврђава позната је и као Гибралтар на Дунаву. Горњим градом доминира торањ са сатом, уједно и један од најпрепознатљивијих симбола културно–историјске целине, који је претрпео велику штету током невремена, 19. и 21. јула 2023. године.

– Под снажним ударима ветра, носач декоративног врха торња је пресавијен, јабука исцепана, а елементи разбацани по околном простору – објаснио је за „Дневник” директор Завода за заштиту споменика културе Синиша Јокић. – Услед вибрација капе торња, поткровни венац је знатно оштећен, као и покривач саме капе. Оштећења су видљива и на фасадама зиданог дела торња, као и на бројчаницима сата и казаљкама.

Пијани сат

Торањ са сатом подигнут је на северном бедему горњег Лудвиговог бастиона на месту prеthodnog, који је срушен половином 18. века, а зидан је опеком старог формата. Оригинални сатни механизам поклон је Марије Терезије Петроварадинском гарнизону, а допремљен је из Алзаса око 1750. године, што се отприлике поклапа и са добијањем привилегија „Слободног краљевског града”, које је Нови Сад, односно Неполанта, царичиним указом добио 1. фебруара 1748. године.

Пречник часовника већи је од два метра, а ознаке на кружном бројчанику, постављеном на све четири стране, исписане су римским бројевима. Сат на торњу специфичан је по томе што  велика казаљка показује сате, а мала минуте, како би, пре свега, лађари са Дунаву из даљине видели време. У прошлости су становници плаћали порез, „сатарину”, на коришћење часовника, који је због утицаја температуре на механизам и чињенице да некад жури или касни, назван „пијани сат”.

Како се из спецификације радова, објављене на Порталу јавних набавки може приметити, предвиђена је замена оштећених и деградираних елемената објекта, фасадних и унутрашњих зидова, заштитне ограде и тротоара уз објекат, као и рестаурација и конзервација капе торња с декоративним врхом, бројчаника са казаљкама, фасадне столарије и браварије.

„Обијају се површине оштећеног малтера са фасадних и унутрашњих зидова до здраве подлоге – опеке, а малтерисање се изводи искључиво фабрички справљеним малтерима, који су по свом саставу, техничким карактеристикама и својствима намењени реновирању историјских објеката. Фасаде се фарбају силикатном бојом у тону по избору конзерваторског надзора. Унутрашњи зидови се малтеришу кречним малтером и премазују одлежаним гашеним кречом. На капи торња предвиђена је замена оштећених елемената дрвене конструкције, као и комплетна замена кровног покривача од бакарног лима са дашчаном подлогом, у свему према постојећем.

Декоративни врх торња, који се састоји од носећег копља, јабуке, ознака страна света, ветроказа и врха у облику срца, израђује се нови према постојећем. Стари елементи декоративног врха који је у олуји поломљен и веома оштећен, потом демонтиран, биће поправљени, поновно састављени, конзервирани и пренети у Музеј Града Новог Сада. Сви елементи дрвене конструкције капе торња, унутрашњих платформи и мердевина биће заштићени средством за заштиту од пожара и инсеката”, прецизирано је у спецификацији радова Завода за заштиту споменика културе.

Обнова торња подразумева и рестаурацију и конзервацију бројчаника са казаљкама, као и елемената од кованог гвожђа у унутрашњости, попут затега, кланфи, носача, ограда и слично. Предвиђена је конзервација и рестаурација заштитне ограде око торња, поправка припадајућег поплочења, као и израда заштитне фуге између фасадних зидова и поплочења. Дрвене шалукатре са капе торња се конзервирају и рестаурирају, као и гвоздена улазна врата, а планирана је и провера, поправка и испитивање громобранске инсталације.

Из Завода за заштиту споменика културе објашњавају да ће, када је реч о саобраћају, извођач због захтевне локације торња, морати да поштује све прописане мере и ограничења на Горњој тврђави, те у складу с тим прилагоди организацију транспорта материјала, као и самог градилишта, али и, имајући у виду велику посећеност Тврђаве, предузме одговарајуће мере обазбеђења.

Протекле деценије Торањ са сатом у два наврата је обновљан. 

Током 2013. године сређена је фасада, замењене су шалукатре и унутрашње платформе са степеницама, те, захваљујући донацији „Тамбурица феста”, обновљена позлата јабуке и ветроказа.

Три године касније, 2016. аутоматизован је сатни механизам, док је оригиналана рестауриран и конзервиран, а уграђено је и ново звоно уз помоћ Ротари клуба „Нови Сад”.

Ј. Вукашиновић