Ева Лончар - волонтерка Црвеног крста Новог Сада са најдужим стажом

Тако је давне 1998. године званично приступила Црвеном крсту Новог Сада, а волонтира и данас, највише пажње посвећујући Програму добровољног давалаштва крви. Волонтерка са најдужим стажом каже за „Дневник” да је одмалена прате речи покојне баке, која јој је увек говорила да је милостива, а у раскораку времена, емпатија према људима само је расла, нарочито према сиромашнима, јер и сама припада генерацији која и те како памти период оскудице.

– На Технолошком факултету сам стасала, почела сам као студент, а касније хијерархијски прошла сва радна места, да бих на крају постала и редован професор, а 2017. године се пензионисала – каже Ева Лончар. – Још 1998. године, Љубинка Тончев из Завода за трансфузију крви Војводине замолила ме је да јој допустим да одржи кратко предавање о добровољном давалаштву крви, што сам оберучке прихватила. С обзиром на то да сам студентима обећала да ћу спустити критеријум на 40 одсто, акција је била изузетно успешна. Тако сам ангажована да на Универзитету будем главни покретач хуманости. У почетку је на мом факултету око 160 људи давало крв, а ми само се трудили да то све организујемо. Данас је Универзитет успео да се издигне у нашој заједници као хуманитарна институција у којој и даље организујемо добровољно давалаштво крви.

Према њеним речима, од самог почетка је изузетно посвећена том програму, јер је дати крв и спасти живот један од најлепших осећаја на свету. Залагањем и трудом свих волонтера, једне године успели су да достигну 7,14 одсто давања крви у односу на број становника на нивоу Града, што је било изнад светског просека, с обзиром на то да се изнад четири одсто сматра великим успехом. Како каже, у њено време, у основној школи се врло мало знало о организацији Црвеног крста, а данас је поносна на чињеницу што се деца предшколског узраста већ упознају са значајем те хуманитарне организације. А њој је пуно срце што је и данас активна у преношењу емпатије на друге.

И. Бакмаз