ЕКСТРЕМНИ СПОРТОВИ у Новом Саду (1) - СПОРТСКО ПАДОБРАНСТВО Дозволом из Ченеја можете ИСКАКАТИ било где на СВЕТУ и колико год пута ЖЕЛИТЕ

Ипак, негде на маргинама спорта, како у Србији тако и у Новом Саду, налазе се активности које су само за храбре – оне припадају људима који увек трагају за узбуђењем и адреналином, а баш из те потребе настали су екстремни спортови. На територији нашег града постоји више локација и организација које се баве овом врстом спортова, од скакања из авиона са падобраном, параглајднига, спуштања бициклом низ Фрушку гору до маунтбординга.

Према многим мишљењима, светски представник спортских спортова је падобранство, а у Новом Саду њиме се једино бави Аеро-клуб „Нови Сад”, који своје делатности спроводи  на спортском аеродрому у Ченеју.

– Некада су људи били више заинтересовани, сада имамо мање чланова друштву, а и мање заинтересованих за наше услуге – рекао је председник Аеро-клуба „Нови Сад” Миодраг Радановић.

Аеро-клуб „Нови Сад” основан је 11. новембра 1923. године као огранак краљевског аеро-клуба у Новом Саду, који је у то време био центар југословенског и седиште војног и цивилног ваздухопловства и фабрике авиона, док садашње име добија тек 1994. године. Своје делатности клуб је првобитно спроводио на аердрому Југовићево, а 14. јуна 1953. године сели се у Ченеј. У 2023. години клуб је обележио два јубилеја – 100 година од оснивања и 70 година од селидбе у Ченеју. За више од сто година постојања аеро-клуб је имао више стотина чланова који су одрадили преко 50.000 падобранских скокова и 100.000 летова. Обучено је више десетина пилота, једриличара, падобранаца и авио-механичара, остваривши преко 40.000 сати летења.

На спортском аеродрому у Ченеју могуће је падобранство у пару са инструктором и соло искакање. За тандем скок није потребна посебна обука, заинтересовани се обуче кратким брифингом само како би били свесни шта их чека, а остало је на искусном инструктору Александру Аци  Момчиловићу.  За самостално падобранство прича је другачија, прво је потрбено проћи обуку од 50 скокова различите врсте да би се добила дозвола за соло искакање. Обука се нажалост не организује редовно већ када постоји довољан број пријављених. Након 50 скокова добија се дозвола коју издаје Ваздухопловни савез Србије, а занимљиво је да са дозволом коју добијете у Ченеју можете самостално искакати из авиона било где на свету, колико год пута желите.

– То је заиста јединствена прилика и мислим да је одлично што грађани имају где да полажу за дозволу за падобранство, некада смо у оквиру Клуба имали и програм постани пилот на један дан али смо то укинули због мањка заинтересованих – пожалио се Радановић.

Аца Момчиловић није једини члан ове породице који учествује у раду аероклуба. Наиме, његов отац Радивој Момчиловић је са својих скоро 70 година још увек активан „на небу”. Радивој је пилот, падобранац и овлашћени авиомеханичар без којег, по речима Миодрага Радановића, Клуб не би могао да функционише.

Радановић је за „Дневник“ истакао и војни значај аероклубова за Србију.

– Аероклубови су расадници пилота и падобранаца, они су најбоље место да се млади упознају са ваздухопловством и тако стекну искуство које касније могу да искористе у случају добровољног пријављивања у војску – казао је Радановић. – Наши аеродроми су оспосбљени да у ратном периоду буду коришћени за војне сврхе, као и да на њему кондицију одржава војна резерва.

Свако ко воли изазове и жели да осети „адреналинску грозницу” свакако би требао да се испроба у падобрансту па макар и у двојном скоку, а екстремни спортови, иако су на маргини, својствени су по томе што се веома брзо увуку под кожу новајлијама.

Б. Гуран