EKSTREMNI SPORTOVI u Novom Sadu (1) - SPORTSKO PADOBRANSTVO Dozvolom iz Čeneja možete ISKAKATI bilo gde na SVETU i koliko god puta ŽELITE
U Novom Sadu sport zauzima posebno mesto u životu građana, pa se tako naš grad i se seća mnogih uspeha i medalja, dok i danas broji mnoštvo uspešnih takmičara i ekipa koji pružaju vrhunske rezultate na lokalnoj ali i svetskoj sceni.
Ipak, negde na marginama sporta, kako u Srbiji tako i u Novom Sadu, nalaze se aktivnosti koje su samo za hrabre – one pripadaju ljudima koji uvek tragaju za uzbuđenjem i adrenalinom, a baš iz te potrebe nastali su ekstremni sportovi. Na teritoriji našeg grada postoji više lokacija i organizacija koje se bave ovom vrstom sportova, od skakanja iz aviona sa padobranom, paraglajdniga, spuštanja biciklom niz Frušku goru do mauntbordinga.
Prema mnogim mišljenjima, svetski predstavnik sportskih sportova je padobranstvo, a u Novom Sadu njime se jedino bavi Aero-klub „Novi Sad”, koji svoje delatnosti sprovodi na sportskom aerodromu u Čeneju.
– Nekada su ljudi bili više zainteresovani, sada imamo manje članova društvu, a i manje zainteresovanih za naše usluge – rekao je predsednik Aero-kluba „Novi Sad” Miodrag Radanović.
Aero-klub „Novi Sad” osnovan je 11. novembra 1923. godine kao ogranak kraljevskog aero-kluba u Novom Sadu, koji je u to vreme bio centar jugoslovenskog i sedište vojnog i civilnog vazduhoplovstva i fabrike aviona, dok sadašnje ime dobija tek 1994. godine. Svoje delatnosti klub je prvobitno sprovodio na aerdromu Jugovićevo, a 14. juna 1953. godine seli se u Čenej. U 2023. godini klub je obeležio dva jubileja – 100 godina od osnivanja i 70 godina od selidbe u Čeneju. Za više od sto godina postojanja aero-klub je imao više stotina članova koji su odradili preko 50.000 padobranskih skokova i 100.000 letova. Obučeno je više desetina pilota, jedriličara, padobranaca i avio-mehaničara, ostvarivši preko 40.000 sati letenja.
Na sportskom aerodromu u Čeneju moguće je padobranstvo u paru sa instruktorom i solo iskakanje. Za tandem skok nije potrebna posebna obuka, zainteresovani se obuče kratkim brifingom samo kako bi bili svesni šta ih čeka, a ostalo je na iskusnom instruktoru Aleksandru Aci Momčiloviću. Za samostalno padobranstvo priča je drugačija, prvo je potrbeno proći obuku od 50 skokova različite vrste da bi se dobila dozvola za solo iskakanje. Obuka se nažalost ne organizuje redovno već kada postoji dovoljan broj prijavljenih. Nakon 50 skokova dobija se dozvola koju izdaje Vazduhoplovni savez Srbije, a zanimljivo je da sa dozvolom koju dobijete u Čeneju možete samostalno iskakati iz aviona bilo gde na svetu, koliko god puta želite.
– To je zaista jedinstvena prilika i mislim da je odlično što građani imaju gde da polažu za dozvolu za padobranstvo, nekada smo u okviru Kluba imali i program postani pilot na jedan dan ali smo to ukinuli zbog manjka zainteresovanih – požalio se Radanović.
Aca Momčilović nije jedini član ove porodice koji učestvuje u radu aerokluba. Naime, njegov otac Radivoj Momčilović je sa svojih skoro 70 godina još uvek aktivan „na nebu”. Radivoj je pilot, padobranac i ovlašćeni aviomehaničar bez kojeg, po rečima Miodraga Radanovića, Klub ne bi mogao da funkcioniše.
Radanović je za „Dnevnik“ istakao i vojni značaj aeroklubova za Srbiju.
– Aeroklubovi su rasadnici pilota i padobranaca, oni su najbolje mesto da se mladi upoznaju sa vazduhoplovstvom i tako steknu iskustvo koje kasnije mogu da iskoriste u slučaju dobrovoljnog prijavljivanja u vojsku – kazao je Radanović. – Naši aerodromi su osposbljeni da u ratnom periodu budu korišćeni za vojne svrhe, kao i da na njemu kondiciju održava vojna rezerva.
Svako ko voli izazove i želi da oseti „adrenalinsku groznicu” svakako bi trebao da se isproba u padobranstu pa makar i u dvojnom skoku, a ekstremni sportovi, iako su na margini, svojstveni su po tome što se veoma brzo uvuku pod kožu novajlijama.
B. Guran