Егзит донео домаћој привреди више од 200 милиона евра
У сезони у којој је Егзит био први велики фестивал на свету који је одржан након годину и по дана од почетка пандемије, целокупан досадашњи допринос нашег највећег фестивала домаћој привреди прешао је 200 милиона евра, захваљујући неким од пресудних параметара, као што су већинска инострана посета и висока потрошња.
Истраживање које “ТИМ Центар“ из Новог Сада спроводи сваке године за време фестивала овог лета је показало да је Егзит на прослави своје две деценије донео нових 18,8 милиона евра туристичкој привреди Новог Сада и Србије. Од оснивања до данас, домаћа привреда остварила је преко 200 милиона евра економске користи од Егзита, док се на наведени износ може додати и неколико пута већа вредност међународне промоције града и целе државе. Протекло издање Егзит фестивала имало је изузетних 61 одсто иностраних посетилаца, чиме је изједначен рекорд са 2009. годином. Публика из Западне Европе (23,5 одсто) преузела је примат у односу на посетиоце из Источне Европе (10,6 одсто) и с других континената (8,1 одсто). Током четири дана кроз фестивалске капије прошло је више од 180.000 посетилаца из 70 земаља света, при чему је највише иностраних гостију стигло из Француске, Немачке, Мађарске, Турске, САД, Италије, као и из земаља региона. Занимљиво је да је дошло до пораста броја посетилаца из Француске од готово 1.000 одсто, те да их је било око 2.000, чиме су преузели примат од посетилаца из Велике Британије, којих је ове године било мање због рестрикција у путовањима. Као и prеthodnih година, више од 90 одсто посетилаца је у Нови Сад дошло искључиво због фестивала, док је чак 97 одсто посетилаца одговорило да им се утисак о граду поправио (47.8 одсто) или остао исти (48.5 одсто), што је доказ директног утицаја Егзита на imiy и туризам дестинације Новог Сада и Србије. Посетиоци су током овогодишњег фестивала у Новом Саду и Србији просечно трошили 451 евро, што је скок у односу на потрошњу из 2019. године, која је износила 420 евра. Највише новца су трошили гости са других континената – у просеку чак 755 евра (пораст од 150 евра у односу на 2019), а одмах за њима и гости из Западне Европе са око 679 евра по особи. Ова бројка у истраживању обухватала је искључиво трошкове који остају компанијама у Србији (смештај, храна, путни трошкови у земљи, улазница и слично). У односу на prеthodnе фестивале, наставио се тренд раста изнајмљивања приватних станова, односно 46 одсто од укупног броја свих врста смештаја (скок за скоро 10 одсто).
Просек година посетилаца у овој анкети био је 26,1 годину, што је смањење у односу на просек од 27 година из prеthodnog истраживања. Високообразовани посетиоци, укључујући ту и студенте, чинили су 80 одсто публике, док је ове године њих 58 одсто било запослено. Више од половине испитаника Егзит су посетили први пут, при чему је више од 70 одсто премијерних долазака иностраних посетилаца. Основни разлог за долазак је музички програм фестивала, док је више од једне трећине навело као мотиве и жељу да доживе Егзит и посете Нови Сад и Србију.
Део анкете посвећен је и горућој теми изузетно негативног утицаја пандемије на ментално здравље младих људи. Овде се види колико музички фестивали могу бити кључан савезник у тој борби. На питање „Како долазак на Егзит утиче на твоје ментално здравље?“ чак 82 одсто испитаника се изјаснило позитивним одговором. Посетиоци су одговарали и на питања у вези са виђењем друштвене димензије фестивала. Чак 78 одсто испитаника сматра да музички фестивали могу да направе друштвене промене, али се веома противе укључивању Егзита у политичко-страначко деловање – чак њих 89 одсто, од чега је висок проценат од 92 одсто домаћих посетилаца изразило такав став. Од разноврсних тема на које би публика желела да се усмери Егзитов друштвени активизам, највише гласова је добила тема развој и подршка младима, а за њом следе промоција мира на Балкану, подршка домаћој музичкој сцени, као и промоција позитивног имиџа Србије у иностранству.
Истраживање је обавио новосадски „ТИМ Центар“, а рађено је на репрезентативном узорку од 1.162 посетилаца фестивала, током његовог трајања. Анкетирани су искључиво посетиоци који су улазницу купили, док су учесници, радници, представници медија, спонзора и других институција изузети из истраживања.
Целокупан фестивал оцењен је рекордно високом оценом од 4,53. Публика је давала оцене за чак десет аспеката организације – од бина, програма и организације улаза (са ковид мерама) до чистоће, кешлес система, понуде пића, хране и забавних садржаја, као и регулисања гужви и сигнализације. Занимљиво је да су инострани посетиоци Егзит оценили са чак 4,83 од максималних 5!
А. Б.