Дунавски Малдиви или Мајмунско острво мами купаче

Наравно, то је и омиљени кутак за предах и освежење од енормно високих температура и за локално становништво. Сада, у време ниског водостаја Дунава, пешчани део те речне аде простире се малтене дуж целе западне стране пружајући посетиоцима велике могућности за лешкарење и забаву.

Највећа посећеност Дунавских Малдива , Ко Чанга или Мајмунског оствра како га све називају, је викендом, када се од паркираних аутомибила не може лако прићи обали Дунава, а неретко се могу видети и редови за превоз чамцима до тамо. Локалци су се постарали да у том пределу нетакнуте природе, они који дођу у импровизованим локалима могу да попију које освежавајуће пиће, чак и нешто поједу. Мислило се и на тоалет, а не изостаје ни музички угођај. Шта више, острво је врло популарно као место за журке, одакле се често до дубоко на територију Карловаца чује музика. Како кажу добро упућни, тамо влада принцип „све своје собом носим“, па још увек није затрпано смећем. И власници кућних љубимаца, барем за сада, на купање и сунчање без ограничења могу и њих да поведу. 

За оне који не могу у сопоственој режији да се превезу до тог раја на Дунаву, локалци су се постарали и за то. Пет-шест њих својим чамцима превози купаче наплаћујући вожњу око 250 динара у једном смеру, што баш и није мало.          

Туристичка понуда Сремских Карловца, добро је познато, превасходно се састоји од културно-историјских споменика, али и споменика природе или заштићених природних локалитета. Међу споменицима културе у ово добра године по интересовању туриста издваја се Карловачка гимназија. Та најстарија српска гимназија, драгуљ у архитектонском, али и у сваком другом смислу, заиста има шта да понуди. Већ дуже време у сарадњи са општинском Туристичком организацијом у њој посетиоце дочекују едукавани водичи - ђаци, који знатижељницима представљају део њене богате прошлости.

Атрактиван за посетиоце у Сремским Карловцима, поготово оне који имају кондицију, јер до њега ваља превалити двестотинак степеника, или се пењати узбрдо с друге стране, где се налази гробље, јесте и најмлађи туристички локалитет у том месту – видиковац на Магарчевом брегу. Не постоји за сада тачка одакле се пружа лепши поглед на Карловце и околину, а због ветрића који најчешће пирка на врху брега, може бити врло пријатно место за предах од врућина. Нажалост, покушаји да ту заживи и некакава угоститељска понуда нису уродили плодом, па осим дивног погледа, туристи немају ништа више у понуди. Изузетак су спорадични културни програми, али има и оних који су се изборили да им одржавање на том месту буде заштитни знак као што је „Карловци филм фестивал“.

Веома интересантни туристима, поготово странцима, јесу фрушкогоски манастири и Стражилово. На листи тражених места за обилазак јесу и винарије. То је новина у понуди последњих година, која све више добија на значају. Осим тура у којима је тако нешто предвиђено као један од сегмената понуде, постоји пробрана такозвана винска публика која у потрази за новим винским искуствима, бира у понуди од двадесетак винарија само оно што јој паше.

Острво за које се мисли да је пре око деценију и по настало, према подацима и сећањима старијих Карловчана, много је старије, само је сада знатно веће. Ада, на којој су се Карловчани купали, се спомиње чак у туристичкој брошури из 1930. године. И онда је важио исти систем за превоз. Тада је, додуше, на карловачком парчету обале постојала уређена плажа са кабинама и корпама за непливаче, али без обзира на то, острво је имало и тада своје поклонике,

Фото:Ђ. Радивојевић

Зорица Милосављевић