Дунавска регата сутра испловљава, креће пут Румуније

Кајаци и кануи око 170 регаташа из целе Европе данас су насукани на најпознатијој новосадској плажи, док су дунавски номади користили дан, до поласка за Сланкамен. 

„Мој пријатељ из Словачке и ја пловимо заједно, а одмор у Новом Саду смо искористили да поправимо чамац наших пријатеља, који за то време пију пиво у хладу“, каже Владимир Ритманек из Брна, кога смо затекли како са Штефаном Кунтрашем из Коморана „крпи” кајак интензивно плаве боје.

Њих двојица регати су се придружили у Мохачу, а циљ им је да стигну до Београда. Док је Ритманеку то први пут да учествује, Кунтраш плови Дунавску регату већ тридесет година. Како Словак сам признаје, „навучен” је на ту реку, док његов „комшија” и некадашњи сународник Чех додаје да је пловио многим водама Европе и Азије, али је Дунав у срцу.

Време је послужило веслаче, а када је клима добра, каже Божа из Бођана, и утисци су сјајни. Ове године, каже, све је ишло наруку, иако је ветар пред Новим Садом претио да направи прблеме онима с већим чамцима. Божа је трећи пут на регати, а кренуо је из Мохача ка Видину

„Маму су ми трудну преко Дунава возили у Вуковар на порођај па сам, малтене, у чамцу рођен“, прича Божа, чекајући кума Новосађанина да дође да га „проведе” по граду.

О Штранду, додаје Божин сапутник Раде Бодановић из Земуна, нема шта да се прича, оценивши да је реч о најлепшем купалишту у дунавском делу Европе. Угођај је додатно појачао „домаћински дочек”, каже Богдановић, који је у регати импресивни 41. пут. Љубав према Дунаву и чамцу, каже, пренео је и на сина.

Међу гостима Штранда нашао се и један регаташ коме пут кроз токове Дунава значи и својеврсно спиритуално путовање. Балинт Варга из Мађарске је кренуо од самог почетка регате, Инголштата, на изазов који, каже, још не зна шта му доноси.

Свиђају им се „мршаве Новосађанке”

Ветеран Дунавске регате из Словачке Роберт Василијан, који плови тим водама још од 1983. године, мислио је ове године и на подмладак. Тако је са собом повео и двадесетпетогодишњег сина свог доброг пријатеља, који ће, опет, следеће године повести своје другаре. „Подмлатку” се, каже Роберт, нарочито свиђају Новосађанке, које су, каже „много мршаве”. 

„Желим да променим свој живот“, каже он.

“Имао сам фирму у Словенији коју сам затворио и у потрази сам за својим новим животом. То је добра прилика за мене да се опустим и нађем свој пут. Моји преци су били Дунавске Швабе, настањени у Банату, и ово је на неки начин и моје приближавање коренима.”

Како каже, нарочито му је интересантан спој народа, култура и различитих животних позиција које је регата окупила и који се држе заједно док путују Дунавом. Србија ће му, тврди, остати у посебно лепом сећању.

„Овде се живи природније, људи су чисте душе и то ми се јако свиђа! Током пловидбе кроз Србију, рибари су нас често поздрављали и звали да поједемо нешто с њима и попијемо пиво. Такви људи се ретко срећу!”, искрен је Балинт.

Д. Ристић

Пирати с Дунава

По старом добром обичају, учесници регате за пловило задену заставицу земље у којој су, па су се бројни кануи и кајаци „сунчали” на Штранду окићени бојама Србије. Неки од гостију које нам је донео Дунав били су креативнији, па је на једном чамцу, поред заставе Немачке, Хрватске и Србије, осванула и пиратска.

С Дунава право у набавку

Имајући на уму да је следећа станица у Сланкамену, као и да се дневно преплови од 16 до 60 километара, неки од гостију Штранда паузу су искористили да оду у набавку преко потребних намирница. Тако су Новосађани у супермаркетима, продавницама и на пијацама могли да сретну регаташе, међу којима су неки с поносом носили мајице с амблемом ТИД-а.

Иначе, Дунавска регата је кренула 25. јуна у Инголштату у Немачкој, а учесници су упловили 25. јула у Србију, код Апатина. Код нас ће боравити до 10. августа, а земљу ће напустити код Брзе Паланке. Читава пловидба је дуга готово 2.455 километара, које треба прећи за 73 дана. Циљ, који би регаташи требало да достигну 7. септембра, је у Светом Ђорђу у Румунији.