Dunavska regata sutra isplovljava, kreće put Rumunije

Kajaci i kanui oko 170 regataša iz cele Evrope danas su nasukani na najpoznatijoj novosadskoj plaži, dok su dunavski nomadi koristili dan, do polaska za Slankamen. 

„Moj prijatelj iz Slovačke i ja plovimo zajedno, a odmor u Novom Sadu smo iskoristili da popravimo čamac naših prijatelja, koji za to vreme piju pivo u hladu“, kaže Vladimir Ritmanek iz Brna, koga smo zatekli kako sa Štefanom Kuntrašem iz Komorana „krpi” kajak intenzivno plave boje.

Njih dvojica regati su se pridružili u Mohaču, a cilj im je da stignu do Beograda. Dok je Ritmaneku to prvi put da učestvuje, Kuntraš plovi Dunavsku regatu već trideset godina. Kako Slovak sam priznaje, „navučen” je na tu reku, dok njegov „komšija” i nekadašnji sunarodnik Čeh dodaje da je plovio mnogim vodama Evrope i Azije, ali je Dunav u srcu.

Vreme je poslužilo veslače, a kada je klima dobra, kaže Boža iz Bođana, i utisci su sjajni. Ove godine, kaže, sve je išlo naruku, iako je vetar pred Novim Sadom pretio da napravi prbleme onima s većim čamcima. Boža je treći put na regati, a krenuo je iz Mohača ka Vidinu

„Mamu su mi trudnu preko Dunava vozili u Vukovar na porođaj pa sam, maltene, u čamcu rođen“, priča Boža, čekajući kuma Novosađanina da dođe da ga „provede” po gradu.

O Štrandu, dodaje Božin saputnik Rade Bodanović iz Zemuna, nema šta da se priča, ocenivši da je reč o najlepšem kupalištu u dunavskom delu Evrope. Ugođaj je dodatno pojačao „domaćinski doček”, kaže Bogdanović, koji je u regati impresivni 41. put. Ljubav prema Dunavu i čamcu, kaže, preneo je i na sina.

Među gostima Štranda našao se i jedan regataš kome put kroz tokove Dunava znači i svojevrsno spiritualno putovanje. Balint Varga iz Mađarske je krenuo od samog početka regate, Ingolštata, na izazov koji, kaže, još ne zna šta mu donosi.

Sviđaju im se „mršave Novosađanke”

Veteran Dunavske regate iz Slovačke Robert Vasilijan, koji plovi tim vodama još od 1983. godine, mislio je ove godine i na podmladak. Tako je sa sobom poveo i dvadesetpetogodišnjeg sina svog dobrog prijatelja, koji će, opet, sledeće godine povesti svoje drugare. „Podmlatku” se, kaže Robert, naročito sviđaju Novosađanke, koje su, kaže „mnogo mršave”. 

„Želim da promenim svoj život“, kaže on.

“Imao sam firmu u Sloveniji koju sam zatvorio i u potrazi sam za svojim novim životom. To je dobra prilika za mene da se opustim i nađem svoj put. Moji preci su bili Dunavske Švabe, nastanjeni u Banatu, i ovo je na neki način i moje približavanje korenima.”

Kako kaže, naročito mu je interesantan spoj naroda, kultura i različitih životnih pozicija koje je regata okupila i koji se drže zajedno dok putuju Dunavom. Srbija će mu, tvrdi, ostati u posebno lepom sećanju.

„Ovde se živi prirodnije, ljudi su čiste duše i to mi se jako sviđa! Tokom plovidbe kroz Srbiju, ribari su nas često pozdravljali i zvali da pojedemo nešto s njima i popijemo pivo. Takvi ljudi se retko sreću!”, iskren je Balint.

D. Ristić

Pirati s Dunava

Po starom dobrom običaju, učesnici regate za plovilo zadenu zastavicu zemlje u kojoj su, pa su se brojni kanui i kajaci „sunčali” na Štrandu okićeni bojama Srbije. Neki od gostiju koje nam je doneo Dunav bili su kreativniji, pa je na jednom čamcu, pored zastave Nemačke, Hrvatske i Srbije, osvanula i piratska.

S Dunava pravo u nabavku

Imajući na umu da je sledeća stanica u Slankamenu, kao i da se dnevno preplovi od 16 do 60 kilometara, neki od gostiju Štranda pauzu su iskoristili da odu u nabavku preko potrebnih namirnica. Tako su Novosađani u supermarketima, prodavnicama i na pijacama mogli da sretnu regataše, među kojima su neki s ponosom nosili majice s amblemom TID-a.

Inače, Dunavska regata je krenula 25. juna u Ingolštatu u Nemačkoj, a učesnici su uplovili 25. jula u Srbiju, kod Apatina. Kod nas će boraviti do 10. avgusta, a zemlju će napustiti kod Brze Palanke. Čitava plovidba je duga gotovo 2.455 kilometara, koje treba preći za 73 dana. Cilj, koji bi regataši trebalo da dostignu 7. septembra, je u Svetom Đorđu u Rumuniji.