Држава и новчано подржала партнерство Карловчана и Ковиљчана
Партнерству за рурални развој, које су у августу прошле године склопили Сремски Карловци и Ковиљ, а чији скраћени назив је К-2, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде одобрило је максималну суму за функционисање и припрему локалне стратегије руруалног развоја – 800.000 динара. Карловчани и Ковиљчани који су се на тај начин удружили имају рок од шест месеци од потписивања уговора о коришћењу државних пара за припрему стратегије, које је обављено 14. фебруара, да је и заврше.
Уколико тај документ буде прихваћен, К-2, као и остала партнерства тог типа у Србији, имаће могућност да се пријави на конкурс Министарства пољопривреде за доделу пара за пројекте који проистичу из будуће стратегије локалног руралног развоја, али и оне које расписују карловачка општина и Град Нови Сад, АП Војводина, те европски фондови.
– Први пут је у Србији на примеру тог типа партнерстава примењен такозвани лидер-приступ, што је важна мера Европске уније којом се унапређује квалитет живота у руралној средини – каже представник К-2 и председник Удружења „Дунав 1245”, које је члан тог партнерства, Рајко Маринковић. – То нам омогућује да кроз мале пројекте реализујемо потезе од великог значаја за наше средине. Спровођење тог лидер-приступа у Србији финансира се из националног buyеta. За похвалу је и то што је држава омогућила финансирање по систему аконтације, што иначе није уобичајено.
Маринковић напомиње да је пред чланством Партнерства за рурални развој „Сремски Карловци – Ковиљ” врло захтеван посао, који подразумева организовање низа састанака, студијских посета, радионица, да би се срочила стратегија која ће одражавати потребе и визију двају места. Осим тога, врло је важно, напомиње он, да тај документ буде квалитетан и због тога што у случају да буде оцењен оценом испод 80 бодова од могућих сто, подносиоци морају да врате новац који су добили за његову израду.
Карловачко-ковиљско партнерство једно је од 22 колико је на основу позива Министарства пољопривреде формирано у Србији. Сачињавају га представници јавног, цивилног и приватног сектора обеју места. Њихово удруживање подржали су челници двеју локалних самоуправа, што је био неопходан услов за оснивање партнерства.
Та два места, која раздваја Дунав, одвајкада су била упућена једно на друго, поготово с краја 19. века и почетком 20, када је између њих редовно саобраћала скела.
Зорана Милосављевић