Дом здравља на Адицама дочекао прве пацијенте

Док смо се приближавали велелепном здаљу од 1.200 квадратних метара, сусретали смо се са Адичанима који су били врло расположени за разговор, а није ни за чудити, с обзиром на то да је и дан био прави пролећни и, кажу, једва су чекали да измиле напоље и уживају у сунчаним зрацима.

- Наравно да је одлична ствар имати амбуланту у близини, нарочито када имаш децу јер се често разбољевају, а ти немаш ауто да их пребациш до лекара, нити аутобус у близини који би нас могао одвести директно до леара – насмејано ће један од житеља који је желео да остане анониман јер смо га „у’ватили“ на бризину, а он је само изашао у шетњу са женом и двоје деце по крају, у жељи да максимално искористе топлоту другог пролећног дана. – Волео бих да ми никада не затреба ниједна услуга из те установе, али је лакше знати да је, за не дај боже, ту. Осећам се сигурније.

Ушли смо у осветљени амбијент приземног дела и по звуку који допире до нас из ходника са десне стране констатујемо да је ту стационирана педијатрија, а неколико малишана трчка кроз чекаоницу, сваки у својој причи и машти. Нашу пажњу прво је привукао старији човек код лифта, који наслоњен на штап, мирно, у тишини, чека да га он одведе до првог спрата, на ком је одељење опште медицине.

- Прочитао сам баш у вашем листу да је амбуланта почела да ради па сам дошао да видим кога има од лекара, те и да пребацим картон - каже Никола Кравић, који живи од Дома здравља око километар. - Инвалид сам, немам прст на десној нози, а моје најчешће превозно средство је бицикли, те сам тако одлазио до лекара и назад или деца дођу по мене, зато ми је много лакше сад кад овде имам амбуланту. Чуо сам да су овде општа пракса и педијатрија, односно све што треба свим узрастима, нарочито нама старијима.

Амбуланта Дома здравља “Нови Сад” на Адицама биће на услузи за око 17.000 становника тог дела града. У објекту раде лекари опште праксе, гинеколог, педијатар за предшколце и за децу школског узраста, затим дечји стоматолог и општи зубар, као и лабораторија.

Лифт је отворио тешка врата, а ми смо се опростили од љубазног господина уз речи подршке, те смо кренули ка изворима дечјих звукова да прозборимо и са родитељима коју. У чекаоници размењујемо осмехе са мамама и почињемо необавезно ћаскање, а једини отац у просторији напушта чекаоницу и са сином одлази у истраживање објекта, док не дођу на ред за преглед.

- Док се овде није отворила амбуланта, прво смо ишли у Дом здравља на Новом насељу, а када је кренула пандемија коронавируса, наша лекарка је пресељена чак у Руменачку, што ми је још мање одговарало – прича мама Фљорентина Татарев. - На Адицама живимо и пуно нам значи што је амбуланта тако близу. Свима овде одговара, нарочито нама са малом децом. Син ми је често болестан, а до Руменачке ми је баш било тешко тако често ићи, нема буса, па смо углавном ишли пешке.

Нисмо желели да занемаримо ни обилазак првог спрата, а тамо се налазимо лицем у лице са неколико старијих људи, који са муком чекају да им се ублаже тренутне патње. Пришли смо господину у чекаоници који нам се представља као Милорад Пауновић звани Лолиша. Уз то прихвата понуђену улогу yеntlmеna не би ли „спасио“ две даме које су седеле поред њега од разговора са новинарима.

- Ићи ћу сад у Вршачку да узмем здравствени картон и пребацим овде, с обзиром на то да ми је амбуланта на 100 метара од куће – прича Лолиша. - Ово је требало одавно да се изгради, али, ето, све иде полако, па дочекасмо и Дом здравља. Имамо неколико докторица на располагању, а верујем да ће и услуга бити на нивоу. Лако ми је да дошетам, кад имам услова за то, а сад сам код лекара јер ме је нога издала. Жена ми стала петом на прст. Први утисак као пацијента је задовољавајући, не знам шта би могло да буде боље од овога. У ствари знам, што мање посећивати овакве установе и остати здрав.

Соња Глигоров је дошла са сином да га лекарка прегледа и, како каже, његова педијатрица је такође радила прво на Новом насељу, а са доласком пандемије ковид-19 вируса, пресељена је чак у Руменачку.

- Живимо на Телепу па нам је било доста напорно ићи чак до Детелинаре ради прегледа – прича мама Соња, рекавши да је згодније што су Телеп и Адице добиле амбуланту до које пут није дуг. - Наша педијатрица је сада из Руменачке амбуланте дошла да ради овде у Адице, тако да смо се врло радо пребацили на ближу дестинацију.

И. Бакмаз